О штетним последицама интензивног коришћења у најранијем узрасту разних уређаја са екранима, говорио је руски неуролог Олег Корењ (Олег Леонидович Корень).
„Одавно већ намеравам да поделим с вама своја запажања о могућим последицама интензивног коришћења, у најранијем узрасту, разних уређаја с екранима: телевизора, компјутера, таблета, смартфона, говорио је Олег Корењ, дечји неуролог.
Одмах да се оградим и кажем да овде износим само своја запажања на основу искуства. Може се то разумети као застрашивање из незнања – и то сам имао прилике да чујем. Ипак, чини ми се да се све уклапа и полако долази на своје место…
Посао ми налаже да се свакодневно сусрећем са децом са мањим или већим сметњама у развоју. Већ пет година се по правилу сусрећем са истим проблемом – децом која у просеку са три године практично не говоре. Понашање те деце слично је понашању деце с аутизмом. Заједничко им је то што су им, када су имала око годину дана, дати смартфони односно таблети.
Та деца практично све слободно време проводе с тим уређајима, буквално живе у њима. Од тога страда фацијална експресија (мимика лица), усмеравање погледа (контакт очима), и емотивна сфера. Покушај да од детета узмете уређај, код њега изазива крајње негодовање и агресију. Говор се по правилу није развио или је рудиментаран.
Комуникација с околином, с реалним светом очигледно је лоша… Знајући колико је лако помешати узрок и последицу, не искључујем да су нека од те деце начелно аутистична, а да је преокупација геџетима једноставно једна од варијанти стереотипног понашања… Ипак, следи једна од кратких прича.
Девојчица, 1 година и 3 месеца, живи у Њујорку. Пажњу је привукло то што се не одазива и не реагује на вербалне захтеве. Нема развијену адекватну мимику и гестикулацију. Неколико месеци раније није било тако лоше. Дете је тапшало, махало па-па. Специјалисти су посумњали на поремећај из аутистичног спектра…
Добио сам велики број видео-снимака с епизодама из живота детета. Све је почело око 7-8. месеца када је дете почело да једе у столици за храњење, испред укљученог телевизора. Идемо даље: са годину дана, девојчица је практично све слободно време проводила испред некаквог екрана. Родитељи су послушали мој савет и све геџете су склонили од детета. Очекивано, првих дана приметили су код девојчице раздражљивост, хистеричност и агресивност, било ју је тешко нахранити.
Али… Вратили су се контакт очима и показивање руком! Кренули су на терапију. Разумем колебљивост и субјективност процене датета на даљину… Али, свеједно не престајем да се питам: Да ли је могуће да се у “спектру” наиђе на ситуације с механизмом који би се могао окарактерисати као “псеудоаутизам” изазван управо овиме о чему говорим?
Олег Леонидович Корењ рођен је 25. фебруара 1965. године. Дипломирао на Кемеровском државном медицинском универзитету и специјализирао дечју неурологију, за коју је и одбранио докторат. Имао је преко 30 година искуства као дечји неуролог. Олег Леонидович је такође предавао на Новосибирском универзитету. Последњих година, радио је у научно-практичном медицинском центру „Иновације и здравље“. Специјализовао се за развојне поремећаје код деце, поремећаје аутистичног спектра и наследне болести нервног система.
