Законоправило је делимично била збирка црквених прописа какви су ромејском царству називани Номоканон, а разликовало по томе што је Сава својим закоником обухватио и норме грађанског права.
Пре равно 804 године, септембра 1219, Свети Сава је у Никеји рукоположен за првог архиепископа српског. То је опште познато, али наша јавност ни данас није свесна да је тим чином озваничен први српски устав – Законоправило. Оно је делимично била збирка црквених прописа какви су у Ромејском царству називани Номоканон, а разликовала се јер је Сава својим закоником обухватио и норме грађанског права.
– Сава Немањић је годинама сакупљао и преводио грчке законе да би сачинио овај зборник, без кога се једноставно није могло замислити будуће управљање Српском црквом, чије је осамостаљивање Сава стрпљиво планирао и очекивао. Номоканон је настао као претеча и симбол аутокефалности, али истовремено, и њен чувар и правни утемељитељ. Имати аутокефалност цркве без номоканона, у данашње време изгледало би као имати државу без устава. Посебан значај овог зборника је у томе што је он садржао и многобројне грађанско-правне норме којима су се уређивали и односи у држави. Претпоставља се да је Сава у Никеју 1219. године донео скоро готов текст, који му је послужио као један од адута за стицање аутокефалности – нагласио је правник Петар Зорић у изузетном истраживању „Законоправило Светога Саве и правни транспланти„.
Он је утврдио да је Сава пратећи Немањину идеју стварања самосталне државе и цркве, већ у типицима независних српских „царских манастира“ Хиландара и Студенице правио темеље Законоправила на основу кога је у Никеји добијена аутокефалност и које је постало узор словенским православним народима.
– Законоправило Светог Саве током 13. столећа све словенске православне цркве поставиле су у темеље свог друштвеног устројства, живота и делатности, најпре Бугарска црква 1262, а потом је преко Бугарске светосавски номоканон доспео у Русију где је на Владимирском сабору 1274. године био усвојен као званични канонски зборник Руске Цркве. У Русији је Номоканон добио назив Кормчаја књига јер је од почетака хришћанства Црква изједначавана са бродом (рус. = корабљ) којим се управља кормилом, односно којим управља крмар и који плови ка спасењу – наводи се у предговору првог комплетног превода Законоправила који је објавила Митрополија дабробосанска и манастир Добрунска ријека.
Одбор за превод Законоправила направила је и САНУ још 1951. затим је тај посао прослеђен Историјском институту, који је осамдесетих објавио прву половину књиге, а друга због дугог парничења још није одштампана. То илуструје однос према првом српском уставу, којим је Сава у средњем веку створио ефикасну правну државу са просветним системом!
– Догодило се да је Савино највеће дело остало готово заборављено, сем, у ретким круговима научних посленика који су се предано и истрајно бавили његовом законодавном делатношћу – нагласио је Зорић.
Он сматра да је Сава започео превођење ромејских прописа и писање српског Законоправила бар 15 година пре него што је Српска црква добила аутокефалност, чекајући прави тренутак за њено остварење, јер у средњем веку то није био само верски чин, него врхунски политички догађај. У време „симфоније државе и цркве“ проглашење самосталности српске архиепископије са седиштем у Жичи значило је и формално признање српске државе, народа и језика у „православној васељени“.
Преписи
Савин протограф „архиепископских књига“ чувао се у Жичи вероватно до 1253. када су Бугари са Куманима похарали тадашњи центар наше духовности и државности, каже Петар Зорић:
– Како ниједан од ових рукописа није сачуван, о Савином делу сазнајемо из касније насталих преписа који својим садржајем указују да имају заједничко порекло са основним текстом Савиног Законоправила.
Свакој епископији по примерак
По мишљењу правника, Сава је у манастирским скрипторијумима и пре проглашња у Никеји наручио преписе Законоправила за сваку од нових српских епископија да би оне одмах могле да обављају своју духовну делатност.
– Именујући епископе, Сава је међу својим ученицима бирао само „часне мужеве који могу управљати људе по божаственом закону и по предању светих апостола“, а онда им предавао законске књиге, међу којима на првом месту, Номоканон – указује Зорић.
Борис Субашић, Новости
