Два минута снимка несреће на наплатној рампи у Дољевцу, у којој је страдала Станика Глигоријевић, застариће после 31. јануара, те се поставља питање да ли ће јавност икада видети цео снимак несреће коју је јануара 2019. изазвао Дејан Станојевић, возач тадашњег директора „Коридора Србије“ Зорана Бабића. Породица страдале Станике Глигоријевић у разговору за Нова.рс истиче да ће ићи до суда у Стразбуру, како би издејствовала правду и коначно видела цео снимак несреће.
Ланчани судар три возила, у којем је Станика Глигоријевић погинула, изазвао је аутомобил у којем је био Бабић, а његов возач Дејан Станојевић је због несреће осуђен на четири и по године затвора.
Сигурносне камере на наплатној рампи снимиле су несрећу, али недостају два минута за које је председник Србије Александар Вучић својевремено изјавио да је толико ужасан да није за приказивање. Та два минута никада нису стигла до суда, а после 31. јануара спорна два минута снимка неће више имати значај јер они застаревају.
Мирјана Алексић, сестра настрадале Станике Глигоријевић, која је и сама била тешко повређена у несрећи, за Нова.рс наводи да је знала да ће Александар Вучић, како каже, „заштитник“ Зорана Бабића, учинити све само да та два минута никада не буду објављена.
Током трајања суђења, када смо питали шта ће се догодити ако се не појави снимак, рекли су нам да и да се појави за 20 година, он не може да застари. Сада одједном застарева. Ми знамо све, знамо и да је БИА дошла у „Путеве Србије“ осам минута пошто се сазнало ко је возио аутомобил „Коридора“, како би изузели тај снимак, док су у исто време полицајци довезли Дејана Станојевића из правца Лесковца како би преузео кривицу. Докле бре више да нас праве будалама?“, пита се Мирјана Алексић.
Сестра наводи да је ништа неће спречити да правду потражи и изван Србије.
Не фали два минута, него седам
„Нема везе што су то направили да може да застари, али верујте ми, лично ћу ићи у Стразбур. Макар све продала и немала где да живим, нећу се смирити док се истина не сазна. Не фали ту два минута, фали седам, али полако. Ми тражимо два минута након судара где се види кога извлаче са возачевог места. Па ако моја сестра не може да почива овде на миру јер се играју са нама, верујте да постоји виша институција и од суда у Нишу, и у Београду, постоје институције којима не можете новац дати како би креирали „истину“ и „правду“. У Стразбуру ништа неће да застари“, истиче она.
Наводи да је тражила да је прими председник Србије, како би му поставила питања док га гледа у очи.
„Желела сам као грађанка, повређена жена и ожалошћена сестра да га питам зашто се он толико бори да докаже невиност Зорана Бабића? Што је председник Вучић долазио код нас после несреће? Не разумем. Нит’ је био тамо, нити ишта. Много тежи случајеви су се догађали, па није ишао у породице где су се и куће затварале. Да ли је нормално да полицајац са увиђаја не зна која нам је боја аутомобила? Па не говоримо о нијансама између црне и тегет боје. Наш ауто је био црвене боје. Њихов аутомобил је одмах пребачен на шлеп и превезен за Београд, а ми смо морали да платимо да наш одвезу на отпад“, препричава Алексић за Нова.рс.
Адвокат породице страдале Станике Глигоријевић Стефан Ћорда наводи да да је по среди правна заврзлама.
„У списима се појавио доказ када је тужилац тражио одговор „Путева Србије“, који су надлежни за камере на ауто-путу, да су они ангажовали неко правно лице из Новог Сада да за њих сервисира ту њихову опрему. То правно лице и „Путеви Србије“ су одговорили да недостају два минута на снимку из три техничка разлога. Први је да је дошло до грешке на конекцији између хард диска и камере која снима приликом преношења података, друго је да је сам хард диск није складиштио само тај део снимка приликом преношења тих података и трећи је био да пошто камере снимају детекцију покрета, у тих два минута није било покрета. То је био званични одговор у тужилачким списима“, прича адвокат.
Међутим, после тога, неко је из „Путева Србије“ изјавио да дефинитивно та два минута нису снимљена, јер није било покрета, пише Нова.рс.
„Е сад, у списима предмета у пресуди је неспорно да је у тих два минута и те како било кретања, тако да та прича не стоји. Због тога постоји кривична и материјална одговорност оних који су били дужни да се баве камерама. Неко је морао да буде одговоран због тога што та два минута снимка нема. То су одговорна и техничка лица у „Путевима Србије“. Тужилац је морао да изврши техничко вештачење како би се утврдило да ли је то што они кажу тачно и да предузме доказну радњу јер је у правоснажној пресуди суд утврдио да постоји мањкавост на снимку и да су ти снимци истргнути“, објашњава нам адвокат.
Нова.рс
