Ивања: БЕЗАКОЊЕ! ПРОФИТ ПОЈЕДИНЦА ВАЖНИЈИ ОД добробити заједнице и ЗДРАВЉА ЉУДИ

23. новембар 2017. у 18:38

Ова прича се дешава у месту Ивања, које се налази у општини Пријепоље, на месту старе црепане, на земљишту које је, у прошлости, одузето Радиславу Ђерићу, мештанину Ивање и његовој породици. Господин Ђерић полаже право на то парче земљишта, око којег се годинама води судски процес. Пресуде које су донете, донете су у његову корист, али уз много жалби и судски поступак се развлачи у недоглед. Он је најстарија особа у Ивањи и не може себи да приушти адвоката и сада се боји да ће му бити одузето оно што му законски припада. Пита се да ли се то чека да он умре па да онда преузимање његове земље буде лакше?

– Мени се чини да у нашој општини нема Закона! – огорчен је Радислав Ђерић.

О чему се, заправо, ради у овој причи? Какво је то парче земље које је толико битно?

На том месту се некада налазила стара црепана а данас се налази бетонска база, дробилица камена, у плану је асфалтна базна станица, купљена половна у Немачкој, а планира се и постављање базне станице мобилне телефоније Телекома Србије. На само 60-ак метара од првих кућа! На туђој земљи!

Милун Драгутиновић, адвокат, пореклом из Ивање, објашњава да је: грађевинско предузеће „Рад“, које је пословало на том месту, купио извесни Бегановић Бахрија, који је у то време био власник и фирме „Воћар – Лутка“ и да се сада, на поменутој парцели налазе два нова – „Рад Лабуд“ и „Лабуд Плус“, у власништву кћерке и сина Бахрије Бегановића.

Амел Курбеговић из „Архус центра Југозападне Србије“ каже да се – практично – не зна на кога се ту шта „води“! Грађанима из Ивање све то делује као да се нешто прикрива и да постоје неки приватни интереси који се остварују на штету њиховог здравља и квалитета живота. Камен се дроби, прави се бетон и асфалт. То су активности које загађују животну средину и за које је потребно да се ради Студија о процени утицаја на животну средину.

По речима адвоката Драгутиновића, асфалтна база купљена је у Немачкој на отпаду и чији је капацитет 200 тона/сат. За ту величину и капацитет базне станице, по закону Републике Србије, неопходно је радити посебну Студију о процени утицаја на животну средину, потребно је имати филтере и предузимати све неопходне мере да се заштити здравље и животи људи који живе у непосредној близини.

У Ивањи су најзаступљеније привредне активности: пољопривреда и производња хране. То је чувени малинарски крај, њихове малине се извозе у ЕУ. У непосредној близини базног постројења се налази и фабрика кондиторских производа и фирма за производњу еколошке амбалаже, које свакодневно трпе штету од прашине и буке. Уколико постројење добије дозволу за рад, на чему се, очигледно, ужурбано ради, то доводи у питање читаву будућност извоза малина у ЕУ. Ако је Немачка отписала такву асфалтну базу, баш из разлога да не прља њихов вадух и храну, сигурно неће доволити увоз малина са њива и поља које се налазе близу таквог загађивача.

Адвокат Драгутиновић нам објашњава:

– Да би се избегла израда Студије о процени утицаја имамо покушај факсификовања капацитета асфалтне базе на 50 тона/сат, уместо 200 тона/сат, јер у том случају не би била потребна израда посебне Студија, него ће све моћи да се „провуче“ под истом Студијом коју је у обавези да изради Телеком Србија, због постављања њихове базе за мобилну телефонију на димњаку који се налази у кругу предузећа. Ћерка господина Бегановића, која је и директор једног његовог предузећа, је са Телекомом Србија, брже-боље склопила уговор о постављању базе мобилне телефоније.

Иако су мештани, вођени здравим разумом и логиком убеђени да овакав потез господина Бегановића и његових директора и пријатеља неће проћи, неопходно је распетљати овај случај до краја и наћи где су прављени пропусти и на чију штету/корист.

– Све се ово дешава јер је политичка опција којој припада Бахрија Бегановић у коалицији са владајућом странком у Пријепољу! – тврди адвокат Милун Драгутиновић, који заступа грађане у судском поступку који воде грађани Ивање проти фирми породице Бегановић.