Израелске одбрамбене снаге назвале су ваздушни напад на Иран од стране око 200 авиона у раним јутарњим сатима у петак, 13. јуна, „превентивним ударом“. Међународно право не даје могућност напада на земљу удаљену више од 1000 км под нејасним изговором „самоодбране“ – или „непосредне оперативне потребе“.
Повеља УН дозвољава акте самоодбране, али ништа што је Иран урадио у скоријем периоду — барем пошто се председник Доналд Трамп вратио у Белу кућу — није се могло протумачити као претња Израелу. Израелци тврде да су значајно ослабили способност Ирана да прети њиховој земљи.
Дакле, назовите то отвореном агресијом. Изјава америчког државног секретара Марка Рубија покушала је да дистанцира САД од израелских удара, наглашавајући да је „Израел предузео једностране акције“ и да је он сугерисао Вашингтону да „ они верују да је ова акција била неопходна за његову самоодбрану“.
Трамп је говорио израелском премијеру Бенјамину Нетнјахуу да би такви напади само поткопали текуће нуклеарне преговоре са Ираном. Шеста рунда преговора између САД и Ирана требало би да се одржи у Маскату 15. јуна.
Рубиова изјава је нагласила да „нисмо укључени у нападе на Иран и наш главни приоритет је заштита америчких снага у региону“. Рубио није учинио ни најмањи покушај да изрази подршку САД Израелу у одбрани од било каквих иранских контранапада. Ово је изузетно необично.
Велико питање је шта је натерало Нетајахуа на то — осим очигледног скретања пажње са погоршавајуће домаће политичке кризе ?
Један од фактора је то што се његови лични односи са Трампом стално погоршавају, посебно од смене Мајка Волца 1. маја са кључне позиције саветника за националну безбедност, кључне улоге у обликовању политике у Белој кући.
Волцово премештање за амбасадора у УН уследило је после такозваног инцидента „Сигналгејт“, али гледајући уназад, његова склоност ка агресивној војној акцији против љутог непријатеља Ирана такође је утицала на Трампову одлуку.
Чим је Волц изгубио позицију, почела је чистка кључних позиција у спољној политици и националној безбедности у Белој кући. Познати „ирански јастребови“ које је Волц лично одабрао да му помогну су смењени, док су реалисти који воде став „Америка на првом месту“ у успону.
Међу њима је и Ерик Трејгер, који је био на челу портфеља за Блиски исток и Северну Африку у Савету за националну безбедност, а сматра се „иранским јастребом“, кога је Волц довео на ову функцију из произраелског Вашингтонског института за блискоисточну политику. Поново је Морган Ортагус, која се сматра једном од „најјачих произраелских присталица у администрацији“, смењена са своје улоге изасланице за Либан под Трамповим специјалним изаслаником Стивом Виткофом.
Према писању YNet News-а, смена Ортагус са позиције „запањила је званичнике у Јерусалиму, где се она сматра блиско повезаном са израелским интересима“. Такође, Мерав Церан (израелско-американка која је била бивша званичница у израелском Министарству одбране) смењена је са места за Иран и Израел у Савету за националну безбедност.
Свакако, израелским кртицама које су фаворизовале рат у односу на дипломатију са Ираном, показана су врата док сам председник преговара са Ираном о ограничавању његовог нуклеарног програма (али не и ограничавања израелског или америчког нуклеарног програма, прим. Хронограф) (Погледајте детаљнији извештај о променама у Белој кући у два извештаја веб странице „Одговорно државање“ Института Квинси).
Израелци тврде да је постојала „пуна и комплетна координација“ са Американцима пре напада у петак, али то мишљење још увек није поновљено у Рубиовој изјави. Истина, Рубио јесте издао упозорење Ирану: „Да будем јасан: Иран не би требало да циља америчке интересе или особље.“ Али то је више црвена линија.
Још један осетљив фактор на делу је растући притисак на Трампа од стране неких признатих личности из покрета „Учинимо Америку поново великом“ (MAGA) који га подржавају, као што је Стив Бенон, бивши главни стратег Беле куће и утицајна личност. Они упозоравају Трампа на јастребовски став у спољној политици, посебно кроз подршку војним интервенцијама у иностранству, јер је то преплављено ризиком од цепања MAGA табора, што би било политички штетно.
Коначно, ту је и шира слика геополитичких преуређења. Прошле две недеље биле су критичан период. Смео украјински напад на руска нуклеарна постројења 1. јуна довео је до позива Трампа руском председнику Владимиру Путину у року од четрдесет осам сати.
Исход њиховог разговора изгледа да је следећи: а) конструктивна сарадња САД и Русије мора да се заврши; б) дипломатија ће се наставити по питању Украјине чак и док нове чињенице на терену могу да обликују дипломатију; и в) САД се удаљавају од европских савезника у посредничком рату у Украјини.
Запањујући део телефонског разговора био је тај што је Трамп тражио Путинову интервенцију у вези са иранским нуклеарним питањем. Путин је пристао да помогне. Само недељу дана касније, портпаролку иранске владе Фатемех Мохаџерани, цитирала је руска државна новинска агенција РИА : „Путинова посета Техерану се тренутно разрађује, припреме су у току.“
Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи веома поштује Путина. Укратко речено, најгора ноћна мора Израела се остварује — преговори између САД и Ирана добијају државнички формат и значај светског лидера. Без сумње, Путин зна да би ово потенцијално могло да промени игру у односима Русије и САД, јер решавање иранског питања остаје кључно за стабилизацију Блиског истока и могу се појавити даље могућности за решавање кризе на Блиском истоку, укључујући и палестинско питање.
Очигледно је да Израелу време истиче. А Нетанјаху је одлучио да делује сада, свиђало се то Трампу или не. Из иранске перспективе, предност лежи у наставку разговора са Стивом Виткофом у Мускату у недељу. Било какав напад на америчке базе у региону ће неизбежно довести до одмазде, која се сигурно може очекивати. Нека се Израел крчка у својој агресији. Повредите их тамо где је најважније у предстојећем рату.
Би-Би-Си је известио да су „у сатима пре напада у четвртак, амерички званичници изјављивали да неће бити америчке подршке у случају израелске акције, чак су ишли толико далеко да су рекли да неће помоћи ни са каквим допуњавањем горивом у ваздуху. Међутим, то је било намењено за техеранске уши.“
Трампова прва реакција на израелске нападе је такође у стилу аргумента за преговоре и компромис:
„Дао сам Ирану шансу за шансом да постигне договор. Говорио сам им, најјачим речима, да ‘само то ураде’, али колико год се трудили, колико год се приближили, једноставно нису могли да то ураде.“
„Рекао сам им да ће бити много горе од свега што су досад знали, што очекују или им је речено, да Сједињене Државе производе убедљиво најбољу и најсмртоносније наоружање било где у свету и да Израел има много од тога, а да ће га имати још више – и да знају како да га користе.“
„Поједини ирански тврдолинијаши су храбро говорили, али нису знали шта ће се десити. Сада су сви МРТВИ, и биће само горе!“
„Већ је било много смрти и разарања, али још увек има времена да се овај покољ, са следећим већ планираним нападима који ће бити још бруталнији, оконча.“
„Иран мора да постигне договор, пре него што ништа не остане, и да спасе оно што је некада било познато као Иранско царство. Нема више смрти, нема више разарања, САМО УРАДИТЕ ТО, ПРЕ НЕГО ШТО БУДЕ ПРЕКАСНО. Бог вас све благословио!“
М.К. Бадракумар, Индијски ударац
Превод, наслов, опрема: Хронограф
