Матушка Олга (1916 — 8. новембар 1979), позната као Света Олга са Аљаске 2023. године постала је прва северноамеричка жена, и прва личност из народа Јупика, која је канонизована као православна светитељка.
Американка са Аљаске, Олга Мајкл, прва је православна светица из Северне Америке, која је на церемонији одржаној у њеном родном селу Кветлук проглашена за „Свету Олгу, мати читаве Аљаске“.
„Ја сам о њој размишљала само као о мојој мајци“, рекла је Олгина кћерка Хелен Ларсон, која је присуствовала церемонији одржаној пре недељу дана, заједно са њеном осталом многобројном децом и унучићима, пренела је агенција АП.
Како је додала, сада је схватила да Олга није била само њена мама већ да је помагала свима. Канонизовани светитељи православне цркве у Северној Америци до сада су били мушкарци, тако да је канонизација свете Олге, припаднице аутохтоног народа Јупик, изузетно значајно.
„На цркву се често гледа као на хијерархијску и патријархалу институцију“, казао је митрополит Тихон, поглавар православне цркве Америке, додајући да је канонизација жена као што је света Олга подсетник да је пут светости доступна свима.
Како је Фрост указала, Олга је била обична жена која је живела као и многе друге, била мајка и бака. Олга Мајкл, мајка 13 деце, била је бабица и супруга православног свештеника, и многи су је називали „матушком“, или духовном мајком.
Она је постала позната у црквеним заједницама широм Аљаске, по својој тихој великодушности и самилости, а посебно по томе што је тешила бројне жене које су доживеле побачај, или претрпеле злостављање и трауму, пренео је АП. И сама је доживела велики бол, пошто је изгубила петоро деце која нису стигла до пунолетства.
Олга је преминула 1979. у 63. години од канцера, а после њене смрти проширио се глас о њој, док су је многи верници видели у сновима, чак и они који живе далеко од Аљаске, навела је америчка агенција. Стотине људи из многих крајева дошле су у село Кветлук од 800 становника да би присуствовали проглашењу Олге у светицу, поздравивши је као „исцелитељку и утешитељку свих оних чији су срце и душа рањени“.
Зашто су пол и порекло Олге Мајкл важни
За цркву коју воде искључиво мушкарци — епископи и свештеници — проглашење Олге за светитељку, прве светице из народа Јупик, има велики значај.
„Признавање жена попут Свете Олге подсећа нас да је пут светости доступан свима. Били мушко или женско, млади или стари, богати или сиромашни — сви смо позвани да следимо исте заповести“, рекао је митрополит Тихон.
Светост Свете Олге посебно је значајна зато што су многе жене које су проглашене за светитељке биле мученице из раног хришћанства или монахиње, рекла је Кери Фредерик Фрост, професорка религије и културе на Универзитету Западног Вашингтона, која проучава жене у православљу.
„Бити овде и сведочити прослављењу жене која је била лаик, мајка и бака, и живела живот какав многе жене познају — то је заиста дирљиво“, рекла је Фростова. Такође је истакла да је важно то што Света олга посебно привлачи оне које су претрпеле злостављање или побачај.
„Мислим да је Црква у великој мери заказала у служењу тим женама — не потпуно, али увелико“, рекла је она
У Северној Америци постоји неколико римокатоличких светитељки, укључујући Св. Катерину Текаквиту, жену из народа Мохавк-Алгонкин, канонизовану 2012. године.
Свечани обред канонизације
Стотине верника из близине и даљине окупиле су се поводом њене канонизације — или како се у православљу каже, „прослављења“.
„Ти си слава народа Јупик… нова Северњача на своду Христове свете Цркве“, певао је хор. Церемоније су биле обележене звоњавом звона, снажним појањима и литијама свештеника обучених у црно, ђакона у златним одеждама, жена с марамама на главама и других верника, све у облаку дима од тамјана.
Неки верници су стигли из околних јупик села, док су други летели из удаљених америчких држава и иностранства до регионалног центра Бетел, а потом чамцима путовали око 27 километара узводно реком Кускоквим — водотоком кључним за традиционални начин живота народа Јупик, који се заснива на риболову, лову и сакупљању.
Стотине су се окупиле на обали у Кветлаку да дочекају митрополита Тихона и друге владике на посебно направљеном пристаништу. Хорови и тамјан су почели да се уздижу одмах по њиховом искрцавању, и трајали су сатима под неуобичајено врелим сунцем најдужег дана у години.
Око 150 верника стиснуло се у цркву Светог Николе Православног, чије златне куполе избијају изнад скромних приземних кућа села. Остали су слушали напољу док је хор певао појања на језику јупик, од којих су многа компонована специјално за ову прилику.
„Величамо те, света и праведна мајко Олга, и поштујемо твој свети помен,“ каже један стих.
Решена расправа о Олгиним моштима
У новембру 2024. године, свештеници су ексхумирали тело Олге Мајкл. Њене мошти се тренутно налазе у отвореном ковчегу у цркви у Кветлаку, где ходочасници могу да их поштују.
Када су владике Православне цркве у Америци одобриле њену канонизацију 2023. године, разматрала се могућност да се тело премести у Анкориџ, као доступнијем месту за поклонике.
Матушка Олга је била позната по својој емпатији и бризи за оне који су претрпели злостављање свих врста, посебно сексуално. Живот ове светице, која се слави 27. октобра, мало је познат православцима иако је учинила и превише добрих дела. Матушка Олга је била домороткиња са Аљаске, а њен муж, Николај Михаило, био је управник сеоске поште и управник опште продавнице, који је касније рукоположен за свештеника, а потом је уздигнут у протојереја. Својој заједници служила је не само као жена свештеника, вец́ и као бабица. Матушка Олга је и сама родила тринаесторо деце, од којих је осморо преживело пунолетство и одгајала их је она, јер јој је супруг често био одсутан. Сва деца коју је родила, рођена су без лекарске помоћи. Матушка Олга је била позната по својој емпатији и бризи за оне који су претрпели злостављање свих врста, посебно сексуално. Иако је њена породица била сиромашна, била је великодушна према сиромашнијима од ње, и често је поклањала дечју одец́у коју је креирала и шила онима који нису имали.Такође је била позната по својој способности да каже када је жена трудна, чак и пре него што је сама жена то знала.
У новембру 1979. упокојила се од рака.
Када је Матушка Олга умрла, многи људи су желели да дођу на њену сахрану, али пошто је био новембар, зимско време је то онемогућило. Али ветар са југа донео је топло време, одмрзнувши лед и снег тако да је пешачење до Кветлука на Аљасци, где је живела, било могуће.
Када су ожалошћени изашли из цркве да однесу њено тело на гробље, јато птица их је следило. Они који су јој копали гроб установили су да се и земља одмрзла. Вече после њене сахране, вратило се нормално сурово зимско време.
Олга је уживала и још ужива поштовање у крајевима у којима је живела свој земаљски живот и захвалност многих православки дирнутих њеном животном причом. Прича се да се јављала онима којима је потребно исцељење, понекад и поред Мајке Божје. 9. новембра 2023. године Свети синод Православне цркве у Америци објавио је њену формалну канонизацију. Празник Свете Олге одређен је за 27. октобар.
