Иза посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду, у ваздуху је остала једна реченица која би требало да улије поверење Србији.
„Ми повезујемо Србију са енергетским тржиштем Европске уније и то је права гаранција да ће српске породице бити сигурне и да ће им бити топло током зиме“, изјавила је фон дер Лајен током посете Београду.
Између редова ове изјаве може се прочитати да би њен смисао био да Србија може да рачуна на Европску унију у случају енергетске кризе, будући да ЕУ од Србије очекује да се одрекне руског гаса и нафте и уведе санкције Русији.
Један од саговорника Данаса каже да је технички могуће да Србија, уз помоћ Европске уније, обезбеди довољне количине гаса у случају да остане без руског снабдевања, из било ког разлога.
Као један од могућих спомиње се да би Бугарска могла да обустави испоруке руског гаса преко Турског тока, о чему је Савет Европске уније гласао у понедељак.
Наш саговорник истиче да би замена руског гаса Србију у овом тренутку знатно више коштало, али да би јој на дуже стазе алтернативне руте омогућиле бољу преговарачку позицију приликом будућих разговора о дугорочном гасном аранжману са Русијом када се рат у Украјини заврши.
Други наш саговорник ипак сматра да је изјава фон дер Лајен пре свега политичка, да Србији ништа конкретно не обећава и да не може да буде гаранција да ћемо добијати гас из Европске уније.
„Технички гледано Србија може да рачуна на ЕУ“
Професор на факултету ФЕФА Горан Радосављевић каже да технички посматрано, било би могуће да Србија уз помоћ Европске уније нађе довољно гаса на тржишту, уколико би престала да купује гас из Русије који долази преко Турског тока.
„Пре свега, ми имамо конекцију са Бугарском, која је велико гасно чвориште. Ту је капацитет око 1,8 милијарди кубних метара гаса. Када бисмо се сами појавили на тржишту, вероватно не бисмо могли да обезбедимо потребне количине, али уз помоћ великих играча попут ЕУ и САД, могуће је да би они могли да помогну да се тај гас набави, било из Азербејџана, било преко ЛНГ терминала у Грчкој“, наводи Радосављевић за Данас.
Међутим, Радосављевић упозорава да би то за последицу вероватно имало повећање цене гаса.
Наш саговорник претпоставља да је фон дер Лајен овом изјавом желела да поручи да ако се Србија одлучи да се усклади са европском политиком према Русији, они би били спремни да помогну у обезбеђивању алтернативних извора снабдевања.
„Сада је на нама да проценимо колики су ризици, јер ‘могли бисмо да вам помогнемо’ и ‘стварно би вам помогли’ није исто“, упозорава Радосављевић.
Подсећа да је Србија прилично зависна од гаса, пре свега њена индустрија и топлане, додајући да би остављање без гаса за Србију било прилично ризично.
Радосављевић указује да Србија има одређене резерве у гасном складишту Банатски двор и у складиштима у Мађарској, али да то није довољно да се презими зима.
На питање колико би Србију коштало одвајање од руског гаса, Радосављевић одговара да прво морамо знати колико нас сада кошта руски гас.
„Куповина гаса из Русије увек је носила више политичку него економску зависност. Осим тога, ми гас не купујемо директно од Русије, већ преко посредника који се деценијама богате на тој трговини. Лично бих волео да купујемо енергенте директно на тржишту, јер би то искључило посреднике из игре“, каже Радосављевић.
Међутим, указује да је проблем код куповине на тржишту висока цена, додајући да су цене на спот тржишту (где се гас купује одмах) у неким тренуцима три, четири, пет и више пута скупље од раније уговорене (фјучерс) цене.
„Значи, у овом тренутку би куповина гаса у таквим околностима значила вишу цену, али дугорочно, Србија би могла да добије већу преговарачку моћ према Русији. То може бити џокер у преговорима са Русијом када је реч о будућим аранжманима, јер ово што сада имамо нису прави преговори. Русија нам само каже: може овако, не може онако, уговор на три месеца, итд“, указује Радосављевић.
Према његовим речима, Мађарска је, на пример, пре три године испреговарала уговор на 15 година са Русијом, што, како наводи, значи да су имали бољу преговарачку моћ.
„Ми то нисмо имали, или нисмо знали, или нисмо хтели. Верујем да је све помало, и да су људи који воде сарадњу са Русијом у Србији изузетно корумпирани, да су на руским платним списковима, и немају интерес да преговарају бољу позицију за Србију“, истиче Радосављевић.
„Изјава фон дер Лајен политичка и не гарантује Србији ништа“
Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић сматра да политичке поруке које долазе из Европске уније о подршци Србији у енергетском смислу, укључујући и обећања о испорукама гаса, нису конкретна гаранција да ће грађани и привреда Србије имати обезбеђене довољне количине овог енергента.
„Та њена изјава је заправо једна политичка изјава која нама ништа не обећава као гаранцију да ћемо добијати гас из ЕУ“, каже Путниковић за Данас.
Према њеним речима, Србија и сада део потребних количина гаса купује од европских трговаца, а тај гас може стићи из више праваца, укључујући и аустријско складиште Баумгартен, или чак и од трговаца који су закупили капацитете на Турском току и препродају руски гас.
Као могућа алтернатива руском гасу, често се помиње гас из Азербејџана, али Путниковић наглашава да ЕУ нема утицај на то колико ће Азербејџан продавати Србији.
„Једноставно, Азербејџан нема довољно гаса да би озбиљније повећао продају Србији. Има превише заинтересованих купаца, а они до 2027. не могу да повећају капацитет“, објашњава она.
Када је реч о могућности снабдевања гасом из ЛНГ терминала у Европи, а онда гасоводима ка Србији, Путниковић указује да је нама у том смислу кључна Мађарска.
Истиче да Србија повезана гасоводом са Мађарском, али је питање да ли има довољно количина гаса на тржишту које се могу купити, додајући да би свакако тај гас био скупљи због транзита.
Путниковић подсећа да Србија већ има ускладиштене количине гаса у Мађарској као део договора о енергетској сарадњи с том земљом.
Када је реч о ЛНГ терминалу у Александрополису у Грчкој, Путниковић каже да је реч о мањим количинама које за сада могу да стигну, јер нема развијене гасне инфраструктуре која би омогућила већу испоруку ка Србији преко бугарског правца и интерконектора Ниш–Димитровград.
„Ми чекамо да се заврши гасовод од Грчке до Северне Македоније и даље до Србије, када ћемо моћи да добијамо веће количине гаса преко Грчке, било из ЛНГ терминала у Александрополису или других извора“, указује Путнковић.
На питање колико би Србију коштало одвајање од руског гаса, Путниковић упозорава да би то била озбиљна енергетска и економска криза.
„Ако би остала без руског гаса, Србија би имала велики проблем. Морала би да се ослони на оно мало што сама експлоатише, НИС вади гас у Војводини и нешто мало код Пожаревца, и на оно што се може набавити из Азербејџана или можда да стигне преко Бугарске из Европе“, објашњава она.
То би се, истиче, одразило на цену гаса у Србији. Тренутна цена гаса на берзама је, указује, око 32 евра по мегават-часу, али додаје да у ту цену није урачунат транзит нити сви додатни трошкови, па је тешко предвидети коначну цену за потрошаче.
У случају нове енергетске кризе, цене би свакако скочиле, упозорава Путниковић.
Говорећи о предстојећем сусрету Владимира Путина и Доналда Трампа у Будимпешти, уз покушај Володимира Зеленског да се укључи у разговоре, Путниковић сматра да би тај политички контекст могао да ублажи притиске у вези са новим пакетом санкција ЕУ, а који између осталог подразумева забрану увоза руског гаса у земље ЕУ до краја 2027. године.
„Међутим, Европа и даље увози руски гас, иако политичари тврде да одустају од њега. Говорим не само о Мађарској и Словачкој које увозе гас преко Турског тока, већ и о земљама које купују руски ЛНГ који стиже у европске луке“, наглашава она.
Што се тиче евентуалног затварања Турског тока, Путниковић подсећа да је Урсула фон дер Лајен изјавила да Србија може да добија гас кроз Бугарску, али да тај гас не може да пласира даље ка Мађарској.
Сузана Пељто, Данас
