Ово се односи на оно што се у православној традицији назива „демон који краде јутро“ – то је метафора, а не буквално „одвојени демон“.
Шта ово значи?
Ово се односи на дух лености, расејаности и очаја, који краде прве тренутке јутра, лишава човека молитве, тишине и трезвености, узрокује да дан почиње у стању ужурбаности, раздражености, телефонских позива..
Свети Оци су рекли – Како прође јутро, тако често прође и цео дан.
Јутро је најрањивије време, јер ум још није фокусиран, срце је меко, воља није ангажована.
Како „краде“ јутро?
Веома једноставно и неприметно:
– Лежаћу још 5 минута → прошао је сат
– Одмах на телефон → ум је расејан
– Без молитве → дан иде „сам од себе“
– Журба од првих минута → душа више не контролише тело.
Човек можда није јасно сагрешио, али дан је већ украден.
Како избећи бити „ухваћен“?
Свети су дали једноставан, али ефикасан савет:
– Одмах устаните
Не цењкајте се са собом.
Прва победа дана је над нашом постељом.
– Прекрстите се, чак и док лежите.
Ако вам је тешко да устанете, барем се прекрстите и реците:
„Господе, благослови овај дан.“
Ово већ разбија утицај непријатеља.
– Кратка молитва је боља него никаква молитва.
Понекад је довољно рећи „Господе, помилуј“, или „у руке Твоје, Господе, предајем овај дан“.
– Без телефона, без вести у самом почетку буђења.
У супротном, цео свет ће ући у ум, и неће бити места за Бога.
– Тишина у првим минутима.
Чак и 3-5 минута тишине сабира душу.
Демон „краде“ јутро не својом силом, но људским пристанком.
Он не може ући тамо где постоји и најмање обраћање Богу.
Јутро дато Богу никада не може бити потпуно украдено.
Православни Чернигов
