Насловна Историја НОВО ХОДОЧАШЋЕ: КАЈМАКЧАЛАНУ У ПОХОДЕ 2026. – Стазама славних предака, осми пут

НОВО ХОДОЧАШЋЕ: КАЈМАКЧАЛАНУ У ПОХОДЕ 2026. – Стазама славних предака, осми пут

Драга браћо и сестре, велика нам је част да вас позовемо да кренете са нама ОСМИ ПУТ, средином септембра 2026. године, јер ће се ту у грчком месту Евзони, општина Поликастро, на северу Грчке, као и на Кајмакчалану, највишем врху планине Ниџе, обележити значајне годишњице Великог рата, од пре више од једног века.

кајмакчалан

Србска војска после славних победа у лето и јесен 1914. на Церу и Колубари морала је крајем 1915. године услед Тројне инвазије (Аустро-Угарска, Немачка и Бугарска) да се повуче ка југу, односно Краљевини Грчкој, преко албанских гудура и црногорских врлети све до Јонског мора… Овај догађај је до тад незабележен у историји и познат је као Голгота Срба преко Албаније.

После опоравка на Крфу, Виду, Корзици и у Африци, две србске армије су пребачене на Солунски фронт где су вођене тешке и крваве борбе за Ослобађање Кајмакчалана у септембру 1916. године, а највећи допринос су дали Дринска дивизија и четнички одред Војводе Вука, да би две године касније, 15. септембра 1918. године, Србска војска са француским јединицама пробила Солунски фронт и незадрживо ослобађала Вардарску Македонију.

Немачке, аустроугарске и бугарске јединице биле су у паничном бегу, а онда је 29. септембра 1918. Бугарска капитулирала и била избачена из Великог рата, што је био велики успех. Наредна два месеца је ослобођена читава територија Краљевине Србије, као и етнички простор Срба који је окупиран од Аустро-Угарске монархије….

План пута

Први дан – петак 11. септембар 2026. Полазимо из Београда, око 20 сати, аутобусом. Задржавамо се у Параћину и Нишу, да примимо путнике, али само на бензинским пумпама, нећемо улазити у град.

Други дан – субота 12. септембар 2026. Ујутро око 07:00 сати стижемо у Битољ, јужни део Вардарске Македоније. Ту ћемо посетити гробље јунацима из Балканских ратова и Првог светског рата. Имаћемо историјски час и полагање венаца.

Прелазимо границу и улазимо у северни део Грчке где настављамо до ски-центра Ворас где стижемо око 10:00 сати. Ту аутобус остављамо на паркингу, а ми у колони ходамо до Кајмакчалана, спомен-костурнице и капеле која се налази на 2.521 метара надморске висине, на месту где су се одвијале крваве борбе у другој половини септембра 1916. године, када су наши прадедови после опоравка на Крфу, сврстани у две армије, сломили бугарске пукове и закорачили на праг отаџбине.

кајмакчалан

Ту ћемо имати молитвено сећање са парастосом, паљење свећа, полагање венаца и пригодан програм. Биће то прилика да видите и доживите Кајмакчалан на најлепши начин, а памтићете то читав живот.

После тога идемо у место Евзони, где се налази споменик савезничким војницима, који су средином септембра 1918. године сломили бугарске и немачке линије одбране и у силовитом јуришу потукли непријатеља „до ногу“ односно пробили Солунски фронт (горе код Доброг Поља).

Управо је то био кључан моменат Великог рата, јер је Војска Краљевине Србије за само два и по месеца ослободила отаџбину и друге јужнославенске крајеве под Аустроугарском.

Овде ћемо имати кратак историјски час и полагање венаца.

После тога идемо у смештај, у место Нови Дојран. Собе су дво и трокреветне.

Трећи дан – недеља 13. септембар 2026. Ујутро у 07:00 сати полазимо на пут. Прво ћемо обићи спомен-костурницу у месту Удово. Ово је, нажалост, мало позната локација на којој су бугарске комите починиле стравичан злочин на Велики Петак 1915. године (иако Бугарска формално није била у рату), над преко 280 младих србских војника. Имаћемо историјски час и паљење свећа у крипти.

После тога настављамо даље и код Куманова, посетићемо на Зебрњаку, кулу која је остатак споменика који су бугарски наци-фашисти порушили током Другог светског рата. Некадашњи споменик је био посвећен србским јунацима који су ослободили Јужну Србију у Првом балканском рату од Турака Османлија. Имаћемо историјси час и полагање венаца.

кајмакчалан

План је да се око 14 сати крене назад, односно ка Нишу и Београду.

Могућа је корекција плана пута услед успутних непредвиђених околности.

НА ОВОМ ПУТОВАЊУ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО НОШЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ И НАВИЈАЧКИХ ОБЕЛЕЖЈА (заставе, мајице, пароле, беџеви, качкети, транспаренти и сл) КАО И АЛКОХОЛИЗАМ! Дозвољено је ношење србских националних обележја, као и ствари које прате тематику Великог рата!

Цена пута је 10.300 динара, ако се уплаћује у еврима, онда је 90 EUR. У цену је урачунато путовање, смештај (ноћење) и један доручак. У цену нису урачунати индивидуални трошкови.

НАПОМЕНА: УПЛАЋЕНИ НОВАЦ СЕ НЕ ВРАЋА!

Број путника је ограничен, па водите рачуна да се што пре пријавите, односно уплатите, јер се само уплата рачуна као сигурна резервација.

кајмакчалан

Све информације и резервације можете добити путем следећих контаката:

Телефон: +381 63 283563 (Станко)
Ел. пошта: [email protected]
Портал: www.srbskisvetionik.org.rs
Пријаве за ово путовање можете остварити на предвиђеном ПАНЕЛУ ЗА ПРИЈАВУ.

Рекли су о пробоју Солунског фронта:

Војвода Живојин Мишић: „Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, да од брзине продирања зависи успех целе офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!“…

Француски маршал Франше д’Епере: „Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само србским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред“, извештавајући француску Владу.

Немачки цар Вилхелм II Алберт: „Шездесет две хиљаде србских војника одлучило је рат. Срамота!“ – приликом слања телеграма бугарском краљу Фердинанду октобра 1918. године…

Бугарски краљ Фердинад: – „Ово је крај свих нас…“, приликом потписивања капитулације крајем септембра 1918. године.

Наши преци на Солунском фронту су имали само једну поруку за нас: – „Децо, немојте нас заборавити!“.

кајмакчалан

Србски светионик

error: Content is protected !!