У Бискупском двору у Пожеги завршен је четврти састанак Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, чији је задатак да заједнички размотри лик кардинала Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, саопштила је СПЦ.
Тема састанка, који је одржан 20. и 21. априла, била је „Однос надбискупа Степинца према Српској православној цркви од 1941. до 1945. године“, а на основу закључака Комисије Ватикан би требало да се одлучи да ли да га прогласи свецем.
На састанку је учествовао и у име Свете Столице председавао Бернардо Ардура, који је председник Папског одбора за историјске науке.
У својству представника Хрватске бискупске конференције суделовали су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, научни саветници са Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.
Као представници Српске православне цркве учествовали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић и епископ славонски Јован Ћулибрк.
Амбасадор и стални представник Србије при Унеску Дарко Танасковић је био спречен да узме учешћа у раду.
Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције
Као позвани стручни саветници српског православног дела Комисије на састанку су учествовали научна саветница у Институту за новију историју Србије у Београду Радмила Радић, професор на Филозофском факултету у Београду Љубодраг Димић и виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду Милан Кољанин.
Пети састанак Мешовите комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године“.
Подсећамо на преговарачке премисе, од којих СПЦ полази у свом учешћу у раду Мешовите комисије, изречене од руководиоца НВО, у чијем раду учествују многи представници клира, вероучитељи и верници СПЦ.
„Папина одлука да оформи комисију пре него што допусти формалну канонизацију представља изразито фер и мудар потез, као и чин којим се изражава поштовање према СПЦ и српском народу – сматра председник Центра за истраживање религије, политике и друштва Никола Кнежевић, додајући да спорна историјска питања могу да се реше искључиво дијалогом и усаглашавањем око историјских чињеница и никако другачије.
Оцењујући да нема сумње да је процес Степинцу био монтиран, као и многи други у то време, јер се радило о једном реваншистичком комунистичко – тоталитарном систему, Кнежевић је истакао да са друге стране, постоје историјске чињенице или индикације да је Степинац подржавао режим НДХ и пречесто био пасиван у односу на злочине почињене у НДХ, као и да је учинио врло мало или ништа да се они спрече.
Проблем Степинац: Нема резултата у раду Мешовите комисије
Шта нас брига кога ће они изабрати да их пред Богом представља.Ми треба да се бавимо собом и да не дозволимо да се усташки злочини не забораве,да опомену на њих уградимо у свијест и генетски код,да водимо рачуна да се не ујединимо са оним који су нас клали,да дјецу учимо правој историји,а не овој фалсификованој коју данас уче…Нама наши-њима њихови свеци…