Леонардо да Винчи је аутор чувеног цртежа Витрувијев човек који је спој уметности, анатомије и математике. Доктор је идентификовао кључ геометријског кода цртежа користећи једнакостраничан троугао између ногу фигуре.
Пре око 500 година, Леонардо да Винчи нацртао је оно што је сматрао савршено пропорционалним мушким телом. Тај цртеж, познат као Витрувијев човек, једно је од најпознатијих анатомских дела на свету. Сложен спој уметности, математике и људске анатомије збуњивао је научнике стотинама година.
Међутим, сада један зубар из Лондона тврди да је открио тајну како је да Винчи савршено сместио људску фигуру унутар круга и квадрата.
Др Рори Мак Свини, дипломирани зубар с дипломом из генетике, каже да кључ за откључавање геометријског кода цртежа лежи у коришћењу „једнакостраничног троугла“ између ногу фигуре — што је поменуто у рукописним белешкама које прате цртеж. Испоставило се да овај троугао није случајан, него да одражава дизајнерски образац који се често налази у природи.
Идеални дизајн пре модерне науке
Анализа показује да овај облик одговара тзв. Бонвиловом троуглу замишљеном једнакостраничном троуглу у денталној анатомији, који регулише оптимално функционисање људске вилице. То, како каже др Свини, сугерише да је да Винчи разумео идеални дизајн људског тела вековима пре модерне науке.
Када се овај троугао користи за конструкцију цртежа, производи се специфичан однос између величине квадрата и круга.
Др Свини је открио да тај однос – 1,64 – готово у потпуности одговара „специјалном броју плавог отиска“ 1,6333 који се стално појављује у природи у контексту изградње најјачих и најучинковитијих структура.
Овај број се налази и у геометрији савршено функционалне људске вилице, јединственим пропорцијама лобање, атомским структурама суперјаких кристала и најгушћем могућем паковању сфера.
– Сви смо тражили компликован одговор, али кључ је био у Леонардовим сопственим речима – каже др Свини, дипломац Стоматолошког факултета Тринити колеџа у Даблину и додаје: „Он је све време указивао на овај троугао. Невероватно је што један цртеж обухвата универзално правило дизајна. То показује да исти ‘плави отисак’ који природа користи за ефикасан дизајн постоји и у идеалном људском телу. Леонардо је знао, или осећао, да су наша тела изграђена истом математичком елеганцијом као и универзум око нас“.
Према др Свинију, ово откриће је значајно јер показује да Витрувијев човек није само уметничко дело, него дело научног генија који је био вековима испред свог времена.
Пенкалом и мастилом нацртана фигура нагог мушкарца у две различите позе, са рукама и ногама унутар круга и квадрата, настала је око 1490. године. Дело је делимично инспирисано списима римског архитекте Марка Витрувија Полиона, који је тврдио да људско тело има хармоничне пропорције и да може савршено да се уклопи у круг и квадрат — иако није дао математички метод за то.
Леонардо, који је решио загонетку, никада није експлицитно објаснио како. У последњих 500 година научници су изнели разне теорије, али ниједна није одговарала стварним мерама.
500 година нико није успео да открије тајну
Нова студија, објављена у часопису Journal of Mathematics and the Arts наводи:
„Више од 500 година, Леонардов геометријски систем за одређивање односа између круга и квадрата у цртежу Витрувијевог човека остао је мистерија. Овај рад показује да Леонардово експлицитно помињање ‘једнакостраничног троугла’ између ногу фигуре представља метод конструкције и открива анатомски основ његових пропорционалних избора. Анализа показује да Леонардов троугао одговара Бонвиловом троуглу у денталној анатомији — основном геометријском односу који одређује оптималну функцију људске вилице“.
Научници су раније упоређивали пропорције Витрувијевог човека са готово 64.000 физички спремних мушкараца и жена и открили да се Да Винчијеве мере углавном поклапају са савременима.
Висина препона, ширина рамена и дужина бутине биле су унутар 10% од просека данашњих људи, док су висина главе, распон руку, ширина груди и висина колена благо већи код савременика него код Да Винчијеве фигуре.
Ко је био Леонардо да Винчи
Леонардо ди сер Пјеро да Винчи, познат једноставно као Леонардо да Винчи, био је један од највећих умова миленијума.
Био је покретачка сила ренесансе и бавио се изумима, сликарством, вајарством, архитектуром, науком, музиком, математиком, инжењерингом, књижевношћу, анатомијом, геологијом, астрономијом, ботаником, писањем, историјом и картографијом.
Приписују му се концепти падобрана, хеликоптера и тенка. Рођен је 1452. у Италији, а умро је у Француској са 67 година. Радио је у Милану, Риму, Болоњи и Венецији.
Његова најпознатија дела су: Мона Лиза, Тајна вечера и Витрувијев човек. Једно друго његово дело Салватор Мунди, продато је за рекордних 450,3 милиона долара на аукцији куће Кристи у Њујорку 2017. године.
Хронограф / Phys.org
