Године 1964, Руска загранична црква је одлучила да прослави оца Јована Кронштатског. За овај значајан догађај одређен је датум – 19. октобар по старом календару, 1. новембар по новом календару.
У то време сам живео у Сан Франциску, где је владика Јован (Максимович) служио као епископ. Дошао је одређени дан, поклопио се са поноћи у недељу. Али на наш ужас, готово нико од наших руских парохијана није био на свечаном бденију! Три старице су стајале, а неко је шапутао у позадини – можда десетак људи укупно. Служба се завршила и ми смо отишли кући.
А онда, те ноћи, дечак, шеснаестогодишњи Павлик, утрчао је у нашу отворену продавницу и гласно изјавио: „Владика Јован је отишао на бал!“ Био сам огорчен: „О чему причате?! Владика Јован, овај чудотворац, овај подвижник који није спавао ноћу и бескрајно се молио – иде на бал?! Шта се дешава?“
И онда је следеће постало јасно. У Америци и широм западног света постоји легенда: 1. новембра — на Дан свих светих и дан пре тога — демони имају право да владају. Зато се деца (то је углавном дечји празник) облаче као демони, вештице, врачари и тако даље, и иду од куће до куће просећи милостињу. Све се то зове „Ноћ вештица“. Ако им не дате слаткише, урадиће нешто гадно — разбиће прозор или размазаће фарбу по вратима…
То је као игра, али се схвата прилично озбиљно. За овај дан се одржавају костимирани балови. И замислите само — наши драги сународници су отишли на бал у част овог „празника“.
Када је владика Јован сазнао за ово, узео је свој штап и рекао Павлику: „Одведи ме на бал.“ Павлик је одговорио: „Свети владико, шта радиш?“ „Одведи ме на бал, чујеш ли?! Одмах!“
Стигли су у Руски центар и сазнали на ком спрату се одржава прослава Ноћи вештица. Владика Јован је узео свој штап и снажно отворио врата — и тамо су били плесни парови и оркестар.
… Музика је престала, а владика Јован је, у потпуној тишини, пажљиво гледао у нему гомилу и почео полако да корача по сали, са штапом у руци. Није изговорио ни реч, али није било потребе: један поглед владике Јована пробудио је свачију савест, изазивајући општу омамљеност, а старији људи и истакнуте јавне личности буквално су се крили испод столова.
Следећег дана, црква је била пуна.
Најзанимљивија ствар у вези са овом причом је да је отац Јован прослављен баш у ноћи када се демонска активност одвијала широм света. Бог га је послао у Америку и цео бесни западни свет слави га као заштитника од ђавола и покровитеља Свете Русије.
Игуман Герман (Подмошенски)
