Једини дом здравља у Србији из којег лекари и сестре не одлазе: Код њих нема шетања по шалтерима

Рецепт из Богатића који може послужити целој земљи или како се постаје најбоља здравствена установа.

Дом здравља у Богатићу, најбољи је не дом здравља, но најбоља здравствена установа у Србији.

Интересантно, али ова вест није наишла на публицитет иако је ову установу Агенција за Акредитацију здравствених установа још прошле године у јуну оценила са 98,64 одличних и врло добрих оцена, а такав резултат није никада постигла ниједна установа у српском здравству.

Директор ове установе др Горан Макунчевић, без обзира на то, ипак је поносан. Како и не би, кад Агенција ни за једну област која је оцењивана није рекла да треба да се поправи, него само да се одржава.

Овог специјалисту гинекологије и акушерства, који упркос дуплом мандату у директоркој фотељи, није напустио струку и пацијенткиње, питамо како се то постаје најбољи, и чему петице и четворке, илити десетке и деветке.

– Агенција за Акредитацију здравствених установа, после акредитацијске посете Дому здравља Богатић, у јуну 2018. године, доделила нам је сертификат о Акредитацији на 7 година. Том приликом оцењени смо са 98,64 одсто одличних и врло добрих оцена, што нас сврстава у ред најбоље оцењених установа у Србији. Незванично смо сазнали да ниједна установа до сада није постигла такав резултат – прича за Телеграф др Макунчевић, којем је ово други мандат.

У раду на акредитацији установе учествовало је 12 тимова – тим за управљање, руковођење, људске ресурсе, управљање информацијама, заштите животне средине, лабараторија, РТГ дијагностику, специјалистичко-консултативну службу, педијатрију, гинекологију, поливалентну патронажу и тим за здравствену заштиту одраслог становништва. Све на челу са кординатором Дома здравља др Анком Пузић, начелником Опште медицине.

– Из свих области су постојали стандарди и критеријуми, за које смо добили највише оцене. Испоштовали смо све препоруке Агенције, за шта смо обезбедили доказе, како у папирној форми,тако и увидом на лицу места. Агенција је препознала уложен труд и тимски рад.

– Акценат је би на безбедности пацијената, квалитету пружених услуга, превентивим програмима, најсавременијој опреми за рад, заштити запослених на раду, задовољству како корисника услуга, тако и запослених. Морам да кажем да установа има одличну сарадњу са локалном самоуправом и да је подршка општине у великој мери допринела нашем успеху – наводи наш саговорник.

На питање да ли постоји принцип рада по којем се издвајају од других или једноставно поштују правила, законе, каже да је процес рада регулисан Статутом дома здравља и законским актима Министарства здравља, са којима су запослени упознати, па су у обавези и да их поштују.

У Богатићу, наиме, 21.000 становника има оверену здравствену књижицу. Њима се годишње бави око 170.000 прегледа и 250.000 дијагостичко терапијских услуга.

Можда би тај број прегледа био и мањи, да се у Дому здравља не ради Ерго илити тест оптерећења и холтер, и да нема мамографију, што имају само већи домови здравља, па чак не и они.

– Располажемо адекватим простором, опремом која се уредно баждари, сервисира и еталонира, као и савременим возним парком. Поред примарне здравствене заштите, опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматологије, фукционише и специјалистичко консултативна служба са психијатром, неурологом, интернистом, пнеумофтизиологом, радиологом. За четири месеца се очекује повратак лекара са специјализације из офталмологије. Поднели смо захтев за специјализацију физикалне медицине, како би пацијентима обезбедили још већи број услуга у нашој установи.

Ипак, да би били комплетни, неопходно је да отворе Центар за дијализу, а др Макунчевић каже да су и за то поднели захтев у Министарству здравља.

Наш саговорник каже да немају проблем са одливом лекара и сестара ван граница и у приватну праксу, али да је проблем што приликом одласка у пензију, не постоји могућност занављања радних места.

Макунчевић је, иначе, на челу Дома здравља у Богатићу од 2014. године. О затеченом стању не жели да прича, али ни о томе шта је све у установи урадио.

– О томе шта сам унапредио оставићу да кажу други. Истовремено уз рад са пацијентима обављам и послове директора, што изискује велику енергију, али са друге стране стрпљење и разумевање пацијенткиња. Овај успех, иначе, не би постигли да у њега не улажу сви запослени, од ложача до чистача.

Љ. Р, Телеграф