Од 1.302 мала насеља, у којима живи мање од 100 становника, две трећине њих – 819 је у јужној и источној Србији, а највише их је у Пчињској области – 208 и Топличкој – 164. Према подацима Пописа 2022. године чак 16 села на југу земље нема ниједног становника, док је исто толико места са само једним житељем.
Да се са југа и истока све више људи исељава, а мала места “празне” и “гасе” показују и резултати Пописа објављени у публикацији “Становништво у малим насељима” Републичког завода за статистику.
Тако у Београдском региону нема ниједног насеља са мање од 100 житеља, док је највећи број њих у Пчињском, Топличком, Пиротском, Рашком и Јабланичком округу.
У анализи удела малих насеља у укупном броју насеља по општинама/градовима, посебно се истиче Црна Трава, у којој су 22 од укупно 25 насеља (88%) класификована као популационо мала. Слично се примећује и у општинама Куршумлија, Димитровград и Трговиште, где више од 80% насеља има 100 и мање становника – наводи се у публикацији.
Места са мање од 20 житеља највише има на територији Куршумлије (36), Прокупља (34), Димитровграда (27), Новог Пазара (27) и Сјенице (19 насеља).
Један од најозбиљнијих показатеља демографске кризе у насеобинском систему Републике Србије представљају такозване полупустоши, односно насеља са 10 и мање становника. Највише их је у Региону Јужне и Источне Србије – истиче се у публикацији.
На основу података Пописа из 2022. године, 21 насеље у Србији има по једног становника, од којих су 16 на југу – Мрковица (Лесковац), Лесковица (Бабушница), Доња Глама (Бела Паланка), Било, Бољев Дол и Петачинци (Димитровград), Велика Лукања (Пирот), Гумериште и Ћурковица (Врање), Корбул (Врањска Бања); Рајчевце (Трговиште), Жалица и Парада (Куршумлија) и Доња Бејашница, Пестиш и Широке Њиве (Прокупље).
Попис је регистровао и 24 демографски угашена насеља, од којих је 16 у општинама на југу земље, где је Пчињска област најизраженији пример, са пет насеља – Неговац (Бујановац), Честелин (Врање), Гаре (Прешево), Колуница (Сурдулица) и Думбија (Трговиште).
У Пиротској области четири места нема сталне становнике – Верзар и Прача у општини Димитровград, Горњи Рињ (Бела Паланка) и Басара (Пирот). У Јабланичкој области то су насеља Јаворје (Власотинце), Виље Коло (Лесковац) и Острозуб (Црна Трава), док су у Топличкој области угашена насеља Ргаје (Прокупље), Тачевац и Вукојевац (Куршумлија), а у Нишавској области регистровано је само једно угашено насеље – Голешница (општина Алексинац).
На подручју Прокупља 34 места нема децу млађу од 15 година
Закључак у публикацији Завода за статистику је и да је све више малих насеља у којима нема деце млађе од 15 година. Највише њих је у Књажевцу (39), Прокупљу (34), Куршумлији (31) и Димитровграду (30).
Углавном, показују подаци, у местима са мање од 100 мештана живе старији. Просечна старост у малим насељима на југу и истоку је 57 година, а она која су у пограничним крајевима имају изузетно велику старост становништа.
Неки од екстремних примера укључују насеља као што су Бански Дол (Димитровград); Алдина Река и Дејановац (Књажевац); Планиница и Мирковци (Пирот); Рајчевце (Трговиште); Раков Дол (Бабушница) и Гумериште (Врање), где просечна старост становништва премашује чак 80 година, а у неким случајевима достиже и 87,5 година – истиче се у публикацији.
Резултати демографских трендова, како се наводи, указују на то да ће до 2052. године још око 40 насеља остати без становника, а уколико се трендови наставе, до краја 21. века, број угашених насеља могао би прећи 1.000, што представља четвртину укупног броја насеља у Србији.
Јелена Цанић Милановић, Јужне вести
