Власник новчаника је инсистирао да добије број телефона младића који је новац пронашао, али…
Повремено прочитамо о људима који власницима врате изгубљене предмете или новац који су пронашли. Приче са таквим епилогом завршавају се речима дубоке захвалности, често наградом за проналазача, а понекад из таквих ситуација настају пријатељства.
Скоро без изузетка код обичних људи примери поштених налазача и захвалних људи који изгубе ствари изазивају дивљење.
Искуство младића из села код Богатића (име и презиме познати редакцији) је до сада незабележено. Он за своје поштење од човека чији је дебели новчаник пронашао још није добио ни хвала!
– Младић је пронашао новчаник у којем је било 220 евра и 81.000 динара и предао га у полицијску станицу. Пошто у новчанику није било личних докумената он је претпостављао да ће онај ко је изгубио не малу своту новца то пријавити полицији. Рекао је како ни тренутка није размишљао да новац задржи – прича за Телеграф полицијски службеник.
Сутрадан се у полицијској станици појавио човек из суседног села. Испричао је како је чуо да је неко пронашао његов новчаник. Он је полицијском службенику навео износ новца који је имао у новчанику, чак и апоене новчаница.
У новчанику који је предао поштени младић било је баш толико пара, па није било дилеме да је новац заиста припадао њему. Полицајци су му га, после спроведене процедуре, вратили и он је пресрећан напустио станицу.
Узео број телефона налазача, па „заборавио“ да га позове
Претходно је, међутим, инсистирао да добије број телефона младића који је новац пронашао. Полицајац, који је стицајем околности, познавао младића који је новац предао и његову породицу, помислио је колико ће њима значити и најмањи гест захвалности. У питању су, каже, честити и марљиви људи који су све стекли тешким радом и никада не би присвојили нешто што им не припада.
Међутим, прошло је двадесет дана, а човек којем је враћен новац „заборавио“ је да позове поштеног налазача.
Драган Грујић, Телеграф
