Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине покушао је да организује јавну расправу о другој студији о процени утицаја на животну средину дела будуће фабрике гума кинеског „Линглонга“ у Зрењанину.
Одржавање јавне расправе било је предвиђено у Покрајинском заводу за заштиту природе, где није било могуће примити све представнике заинтересоване јавности и медија, по речима Немање Ерцега, вршиоца дужности помоћника покрајинског секретара. Јавна расправа подразумева могућност да сви заинтересовани грађани и медији могу присуствовати јавној расправи.
Упркос томе, што су заинтересовани грађани и медији инсистирали да се јавна расправа одложи, кад већ нема услова за одржавање, организатор је одржао „јавну расправу“ за неколико грађана. Проблеми са организовањем јавних расправа су нарочито ескалирали од проглашења пандемије ковида 19.
Закон о државној управи налаже да се јавна расправа организује када се битно мења уређење неког питања или када то посебно занима јавност: Јавна расправа траје најмање 20 дана, а рок за достављање предлога не може бити краћи од 15 дана
Ово је био повод за разговор са Мирком Поповићем, програмским директором у Регулаторном институту за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).
Уколико се локална заједница противи пројекту идите на неко друго место!
Зелена патрола: Колико је важно учешће јавности приликом доношења одлука у области заштите животне средине?
Мирко Поповић: – Учешће јавности је најважније! То је пре свега наше право, а не само могућност. А одрицање од права је истовремено одрицање од слободе.
Одрицање од слободе је, за мене, одрицање од заједнице, одрицање од слободе је одрицање од ресурса и њихова предаја онима који, очигледно, нерационално управљају њима у једном оквиру који дефинишу корупција и неодговорност. Дакле, учешће јавности је најважнији корективни инструмент, посебно у државама и друштвима која нису научила да је животна средина наше заједничко добро.
У последње време велико је интересовање грађана и удружења да учествују у процесу доношења одлука. Јавне власти уместо да се радују због тога чине све како би онемогућиле грађане да учествују у овим процесима.
Јавне расправе истовремено омогућавају да се грађани информишу о пројектима који ће се градити у њиховим срединама. Осим тога, ту се води дијалог између грађана, локалне заједнице, носиоца пројекта и јавних власти.
Суштинска порука је: Уколико се локална заједница противи пројекту идите на неко друго место!
Пројекат, не само да треба да задовољи формалне критеријуме, он треба да се интегрише у локалну заједницу, јер сам инвеститор постаје део те локалне заједнице. Он треба да буде део заједнице, а не непријатељ заједнице. Овде имамо државу и инвеститоре који се често понашају као непријатељи локалне заједнице у којој желе да реализују пројекте.
Јавне власти нису у стању да одговоре на изазов
Зелена патрола: – Како изгледају јавне расправе у Србији?
Мирко Поповић: – Јавне расправе у Србији имају све елементе једне бирократско – административне форме у којој је једини циљ да се управо та форма задовољи. И то нам – посебно – показују последњи случајеви у време кризе која је изазвана пандемијом ковида 19 , када јавне власти нису у стању да одговоре на тај изазов. О томе сведоче примери које смо гледали последњих месеци, у Зрењанину и Новом Саду, као што је јавна расправа за фабрику гума „Линглонг“. Као што им само име каже, јавне расправе су јавне. Кад је нешто јавно ту не постоји никаква могућност да се неки грађанин спречи да у томе учествује. Уколико нема услова јавна расправа не би требало да се заказује нити одржава. Поставља се питање: Шта је то толико хитно? Куд се инвеститор и јавне власти журе? Због чега се интерес инвеститора ставља испред интереса државе да штити основна људска права својих грађана, испред владавине права? Не постоји веће право од основих људских права!
Не постоји економски интерес који може бити важнији од поштовања људских права. А ми управо сада имамо пример да се интереси инвеститора штите, а основна људска права безочно газе. Ми само желимо да се спроводе закони. Браним наше право да живимо у уређеном друштву. Ми не смемо одустајати. Следећи пут не треба да нас буде 50, него 150. Грађани треба да покажу да су непоколебљиво посвећени томе да заштите своја права да знају и да учествују у процесу доношења одлука!
Понашање јавних власти показује дубоко укорењено незнање и леност, а грађани су, управо жртве таквог стања.
Можда најдрастичнији пример је јавна расправа у вези са планом подручја посебне намене за термоелектрану Колубара Б. Из епидемиолошких разлога није могла да се одржи у Лазаревцу, јавне власти нису предвиделе број учесника у јавној расправи, морали су да одложе ту расправу. Да би месец дана касније организовали јавну расправу у Београду, тако што су објавили оглас ујутро а одржали јавну расправу истог дана. Сада је овај предмет пред Управним судом.
Зелена патрола / Хронограф
