Глумац Драган Максимовић Макса је пре 22 године брутално претучен, после чега је пао у кому из које се није пробудио.
Максимовић је током каријере остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Свима је добро познат из филмова „Петријин венац“, „Шмекер“, „Време чуда“, „Последњи круг у Монци“, „Ране“, „Пад Италије“, „Нож“, „Ми нисмо анђели“, „Црни бомбардер“, „Стршљен“, „Лепа села лепо горе“, као и серија „Отписани“, „Приче из мајсторске радионице“, „Горе-доле“…
– Макса је био повучен и интровертан човек, али је просто увек зрачио и људи су волели да причају са њим и да га слушају, а он је стварно имао шта да каже – говори редитељ Срђан Драгојевић за Би-Би- Си на српском.
Драгојевић је режирао три филма у којима је Максимовић глумио, а сарадњу су започели почетком деведесетих на редитељевом првенцу „Ми нисмо анђели“.
Последњи ангажман Максимовић је имао за филм Жике Павловића „Држава мртвих“, али премијеру – 2002. године коју нажалост није доживео.
Подсетимо, над Максом се иживљавала група неонациста, навијача Рада. Макса је претучен у некадашњем ресторану „Бели град“ јер су хулигани, после изгубљене утакмице, због његове тамније пути помислили да је Ром и то им је био довољан разлог за овај зверски напад.
Због тога што је био астматичар, дијабетичар и оперисан од катаракте, Максимовић им се није супротставио како би заштитио свеже оперисано око. Власник ресторана није притекао у помоћ госту у невољи, него их је све истерао на улицу, где је настављено немилосрдно батинање наочиглед пролазника, који су окренули главу од призора беспомоћног суграђанина.
Када су коначно одлучили да шутирање приведу крају и побегну, за Максу је већ било касно. Њега је рођак одвезао у Ургентни центар, где су установљени преломи бутне кости и карлице. Почетком фебруара он је пао у кому из које се никада није пробудио. Преминуо је 4. фебруара 2001. године.
Драган Максимовић је до последњег момента одбијао да идентификује нападаче, тражећи „да се ови млади људи не хапсе„, те младићи који су заслужни за његову смрт до данас нису идентификовани.
На месту на Зеленом венцу на ком се догодио овај инцидент постављена је спомен-плоча посвећена овом глумцу, а на годишњицу његове смрти колеге и пријатељи из Народног позоришта управо ту полажу цвеће.
Милица Милојевић, Блиц
