Српска публика имала је прилике да на ТВ каналу Hystory гледа серијал „Хрватски краљеви“. Нажалост није било назначено да се ради о бајкама.
У серију је уложено брдо пара, рађена је по систему донеси много занимљивих чињеница из тог времена (како су се људи облачили, које су оружје имали) које немају везе са Хрватима, укради неколико српских владара, па све то помешај са неколико измишљених хрватских краљева. И ето серије. Постоји само један проблем, није било никаквих хрватских краљева, јер тада ни Хрвати још нису били измишљени.
Са Хрватском, хрватством и „тисућљетном“ хрватском културом и „повијешћу“, најбоље је обрисати задњицу. Читава хрватска историја је шовинистичка фарса. Кривотворина до фалсификата. Где се уопште спомињу ти Хрвати у 8, 9, 10, 11. веку, периоду који покрива радња те лажљиве серије? Једном речју – нигде! Идеолози хрватства наводе четири спомињања Хрвата из тог времена. Сва четири су каснија подвала.
Прва и најпознатија хрватска кривотоворина је Трпимирова даровница из 840. године. Проблем је само што је једини препис те даровнице млађи 800 година од наводног настанка, а у тих 800 година речену даровницу не спомиње нико. Зашто? Можда зато што још није била написана? Нада Клаић је била националистичка историчарка и једно од највећих имена хрватске историографије, а одбацивала је Трпимирову даровницу као фалсификат.
Други, наводни, спомен Хрвата је писмо Папе Јована X непостојећем краљу Томиславу. Али, већ погађате, ни то писмо не постоји у оригиналу, но само препис тог писма 600 година касније. Писма које нико у тих 600 година не спомиње. Зашто? Можда зато што писмо није ни постојало!? У првој половини 10. века, Далмацијом је владала краљица Домаслава, а не Томислав. Постојао је, додуше, српски владар Томислав II Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић, али живео је равно 200 година раније. Очигледно је ватикански свештеник био женомрзац када је кривотворио историју 6. века, па касније Домаславу претворио у Томислава, јер је прикладније и доличније да измишљеним Хрватима влада измишљени краљ Томислав, а не нека жена. Томислав му је фонетски био сличан Домаслави, па га је зато изабрао. И сами хрватски „повјесничари“ су доказали да је краљ Томислав измишљотина. Чак и то писмо 600 година млађе од оригинала, који није постојао, не налази се у Ватикану, него у сто пута преправљаном делу „Historia Salonitana“ које је ваљда настало у 13. веку, али оргинал, гле чуда – не постоји, него само неколико различитих верзија из 17. века. Дакле, опет немамо ништа.
Али, има и трећи „доказ“ спомињања Хрвата. То је олтарна ограда из Шопота код Бенковца где пише „Branimir Croatorum“, међутим, задње анализе су утврдиле да ограда не припада тој цркви и да се слова разликују од осталих слова на друга три пронађена натписа о Бранимиру. Осим на тој спорној прегради, свуда на другим местима се Бранимир назива „Дуx Славорум“, а само овде „Кроаторум“. Спорна ограда је „нађена“ 1928. у време прославе „Томиславове године“, клерофашистичке манифестације коју је организовала Римокатоличка црква и која је служила стварању римокатоличко- хрватског националног идентитета. После тога, из 1928. била су још три ископавања на тој локацији (задње у осамдесетим кад се опет повампирио хрватски клеро-фашизам), али ништа није нађено. Само је откривено да та ограда никако не припада тој цркви, него је однекуд донесена, што је охладило хрватске археологе у жељи да даље копају. Мислили су да ће наћи још спомињања Хрвата, а нашли да и та ограда нема везе са том црквом, па су им импликације проналаска биле јасне. Дакле, брижна рука ватиканског кривотворитеља је са много пажње и љубави уклесала је реч „Кроаторум“ на орнамент, преграду донесену са неке друге локације.
Без правог националног идентитета, без икакве стварне повести, римокатолички попови и идеолози хрватства увек су били присиљени гусарити по српској историјској и културној баштини, као и измишљати повест.
То нас доводи до четвртог фалсификата, спомињања Хрвата у делу Константина Порфирогенита „О управљану царством“. Али, са тим списом постоји много проблема. Пре свега, нема шансе да би неки византијски цар писао словенске легенде о некаквој браћи и сестрама. Константин, наводно, пише да име „хрват“ на њиховом језику значи „онај који поседује много земље“, али реч „хрват“ то не значи ни на једном словенском језику. Те легенде о Хрватима су римокатолички свештеници касније уметнули у дело Константина Порфирогенита, јер, наравно, оригинално дело не постоји, само њихови измењени преписи настали стотинама година касније од оригинала.
Према фалсификованом делу Константина Порфирогенита, непостојећи краљ Томислав имао је 60.000 коњаника, 100.000 пешака и неколико хиљада морнара! Илустроваћемо колика је то лаж: то је као да неко данас напише да хрватска има 40.000 авиона 5. генерације Ф-22 (хрватска има неколико мигова 21 које су им подвалили Украјинци и који не могу летети јер се стално руше).
Карло Велики је имао највећу и најјачу европску државу средњег века, а није могао скупити ни 8.000 коњаника. Иза Карлове државе остала је и реч краљ у словенским језицима и документи и цркве и самостани и градови, а иза Томислава и његових 60.000 коњаника није остало ништа. Колико данас људи живи на подручју Далматинског загорја и ливањско-дувањског краја где је била наводна Томиславова држава? Можда 100.000. Тада није живело ни 15.000 људи, који су живели по задругама, 25 људи у једној. Задруга је имала по неколико коња. Све заједно, на том простору није било ни 1500 коња. То су босански брдски коњићи, теретни, а не ратни, за рат су бескорисни. Од њих се ратна коњица није могла направити. Читав тај крај је одувек био сиромашан и пољопривредно никакав, а како је тек било тада кад нису имали ни кормпир ни кукуруз?! Пшеница ту ни данас не рађа. Чиме су поткивали 60.000 коња? А оклопи, кациге, мачеви, штитови за 60.000 људи? За сваког коњаника требало је продати преко 50 крава. Откуда им храна за 160.000 људи? Један војник може носити хране за 7 дана, а тада су војни походи трајали месецима. Како се по Херцеговини и Босни хранила толика војска? Или Славонији која је тада била мочварна, пуна прашуме и слабо насељена? Очигледно је да Константин Порфирогенет никад не би писао такве глупости и да су по његовом делу много касније „месарили“ римокатолички свештеници.
Кад се чак и уз највећи опрез загребе по „тисућљетној хрватској повијести“, не остане ни камен на камену, само измишљотине и лажи идеолога хрватства из научно-фантастичнe серије „Хрватски краљеви“ која би могла ићи руку под руку са серијом „Древни ванземаљци“. У ствари, „Древни ванземаљци“ су озбиљнија документарна серија од „Хрватских краљева“.
Наслов, опрема, лектура / коректура: Хронограф
