Прво место у Рају за оне који жртвују свој живот за ближње!

Овај догађај се збио у водама Саронског залива крајем XX века. Испричала га је једна од најугледнијих ученица Светог Порфирија, која се касније и замонашила.

место у рају

У једном од приобалних приграђа Атике, одржавало се женско такмичење у пливању.

Једна изузетна дјевојчица, Ана, која је била првак у пливању и рођака ученице Светог Порфирија, учествовала у такмичењу. Још једна Анина другарица, која је била одлична у овом спорту, такође је учествовала.

Ана је, поред одличних резултата у пливању, била врло лијепо васпитана. Била је побожна, племенита и великодушна и сви су је волели.

На сам дан пливања, много људи се скупило на месту догађаја. Међу њима су били и родитељи две девојчице. Када је трка почела и учеснице зашле далеко од морске обале, Ана је значајно водила. Њена другарица је пливала иза ње.

Одједном је Ана крајем ока видела како њена другарица нестаје испод воде, јер је имала грч. Одмах је напустила трку и отпливала до ње. Нажалост, спасиоци нису одмах уочили несрећу. Када је Ана пришла, њена другарица је остала без снаге. Чак је, борећи се за живот, ухватила Ану за врат и обе су потонуле. Када су са плаже чули шта се десило и пожурили ка њима, пронашли су обе беживотне.

место у рају

Можемо замислити кроз какав су бол прошли родитељи, а са њима и цели свет, посебно за Аном, хероином љубави.

Није се истицала само у пливању, него и у великом спорту самопожртвовања, за спас свог ближњег! Испунила је божанске речи Господње.

Академија Атине је наградила Анино херојско дело, уручујући награду њеној мајци. Она је била скрушена и у шоку.

Тада је духовна кћерка Светог Порфирија одлучно реаговала. Утешила ју је, укрепила у вери, и својом усрдном молитвом Богу, жена у патњи се умирила, просветлила, и благодарила је Богу за кћерку хероину коју јој је дао.

Ана, ова света душа, видећи како је духовна кћерка Светог Порфирија помогла њеној мајци (како је то видела, сами Бог зна), желела је да јој се захвали. Десила се чудесна ствар:

„Било је подне“, говорила је монахиња. „Одједном се врата моје собе отварају и улази Ана, сва у блештавом сјају и са благим осмехом!“ Испрва сам се потресла, али ме je одмах преплавилa божанска радост. Немо сам је гледала. Тада је њен глас био миран и умилан. Рекла ми је:

„Господ ми је дозволио да дођем да ти се захвалим што си помогла мојој мајци. Реци јој да се нисмо мучиле. У том тешком тренутку, наш Господ, наш Христос се појавио. Смешећи се божанствено, рекао нам је:

„Ако желите, послаћу вас назад земаљском животу. Шта желите: да се вратите назад, или да пођете са мном?“

љубав и слобода
Старац Порфирије Капсокаливит

И одабрале смо да идемо са Њим! Нико не може да види Његову Божанску лепоту и изабере нешто друго, сестро.“

Затим је додала, уз још више љубави: „Због добра које си ми учинила, казаћу ти једну тајну Раја. Многи добри и врлински људи долазе овде. Свештеници, јеромонаси и главе породица верују да ће узети прво место у Рају. Али, прво место припада онима који жртвују свој живот за друге! Онима који следе Христову жртву! Он је ово рекао и остварило се, оставивши ми неописиву радост и умилење.“