Државна комисија за тајне гробнице, која је формално престала са радом прошле године, сада је објавила књиге стрељаних, у којима је ОЗНА водила прецизну евиденцију људи који су ликвидирани без суђења.
За сваки округ, постојале су укоричене књиге са подацима стрељаних. Међу њима је било учитеља, лекара, свештеника, адвоката и земљорадника, а њихови подаци уписивани су по колонама: име и презиме, занимање, одакле је жртва, којој организацији и установи припада, када је и где ухапшена, када је и где кажњена и ко је донео одлуку о казни. У последњој колони свуда стоји Озна.
Историчар Срђан Цветковић, бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице, рекао је за Новости да се по овим књигама тачно види да су стрељања била организована и масовна и да слична документација не постоји нигде у Европи. Он је додао да ликвидације после рата нису рађене по дојавама или из освете, како покушава да се докаже, већ је постојао детаљан план који је подразумевао квоте и стриктну методологију са прецизном евиденцијом.
На основу евиденције, урађен је детаљан попис жртава и резултати тог пописа су застрашујући. Око 35.000 људи убијено је без суђења, по судским пресудама убијено је 2.000-3.000, а око 24.000 људи убијено је или је умрло у логорима. Из књига логораша види се да се овде махом ради о фолксдојчерима по Војводини, а у бази Државне комисије укупно се налази 59.912 имена.
Цветковић каже да су ликвидације вршене и по земљама у окружењу, али је број стрељаних неупоредиво нижи него у Србији. У Румунији се, рецимо, број ликвидираних мери стотинама, у Мађарској и Пољској хиљадама, а у Бугарској је реч о десетак хиљада људи, док у Србији бројка премашује 35.000.
На питање зашто је Озна водила овако прецизну евиденцију, Цветковић мисли да нису веровали да ће документа било када бити обелодањена јер Комунистичка партија никад неће отићи са власти. Други разлог је тај да тајна полиција увек има претензије да о свима све зна, а посебно ко потиче из породице у којој је неко стрељан јер је то врло згодан начин за компромитацију непослушних.
После пада Александра Ранковића уништавана је Удбина документација, па тако данас фали 20-30 одсто књига стрељаних.
Књигу стрељаних за нишки, лесковачки, врањски и пиротски округ можете наћи овде: http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/, а списак свих жртава и масовних гробница налази се на сајту Министарства правде: http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/
Књиге су пронађене у архивама БИА-е и предате Архиву Србије.
