Идеја о такозваној Исламској држави потекла је у затворима, а главни лидери који су ширили ту идеологију били су затвореници америчких затвора.

Такође, идеју о џихадистичком покрету су имали и они који су били по затворима у Египту, Ираку, Авганистану и другим местима.
Спутњик пише да око 40 осуђеника који служе казну у девет косовских затвора због веза са Исламском државом, своје време „проводе“ врбујући остале затворенике за идеју исламског радикализма овог покрета.
У томе им помажу имами сумњивог порекла, који без знања званичне Исламске заједнице на Косову, држе предавања по затворима користећи књиге које су преведене углавном са арапског, са потписом „Ебу Харит“, оца Харита, а које описују традиционални ислам који је пре 600 година био присутан на Косову.
Искуство је показало да је затвор идеално место за ширење ове идеологије, а о томе је говорио и директор Програма за изградњу мира Института за студије људских права на Универзитету Колумбија у Њујорку Дејвид Филипс, који је рекао да затвори нису решење за насилни екстремизам, јер се у њима стварају „универзитети“ за милитанте групе.
„Затвори су проблематични зато што у затвору људи остварују контакте са насилним екстремистима и тако постају нека врста универзитета за милитанте. То смо видели у Гвантанаму на Куби, у казненим центрима у Ираку и Авганистану. Тако да – затварање није одговор на то. Оно што је потребно јесте да се људима пружи нада, будућност, вештине и економске могућности, како би имали осећај да могу нешто да ураде од свог живота, а не да се окрену верском екстремизму“, рекао је он.
Због ширења оваквих порука почетком недеље на Косову је подигнута оптужница и против Шефћета Краснићија, имама велике џамије Мехмет Фатих у Приштини, који се, између осталог, сумњичи да је подстицао на извршење терористичких дела и изазивање мржње, националног, расног, верског и етничког раздора у периоду од 2013. до 2014. године.
На Косову се налази око 800 џамија, а за око 2.000 запослених у Исламској заједници се тврди да су под контролом регуларне Исламске заједнице Косова, а косовски аналитичари сматрају да се ширење ове идеологије у косовским затворима лако може десити.
Косовске власти саопштиле су раније да је око 316 особа са Косова учествовало у конфликтима на Блиском истоку, међу којима 44 жене и двадесет седморо деце, а верује се да се у ратним зонама налази још 140 особа.
Судски процеси против појединих су у току, а изречено је и много пресуда.
Радикални ислам је све већи проблем и на Косову, а један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти не успевају да владају ситуацијом с обзиром на то да је раширено сиромаштво, а 40 одсто становништва од око два милиона је незапослено, наводи Спутњик.
Стручњаци оцењују да из свега тога настају фрустрације, а затим и окретање строгом тумачењу ислама, каквог раније на Косову није било.
Према подацима стручњака, данас чак 50.000 косовских Албанаца следи конзервативни ислам, а у Приштини се све чешће виђају жене и девојке с традиционалном марамама на глави, што је била реткост до пре 15 година.