У Србији, изгледа, не важе ни закони физике. Јуче је, наиме, држава Србија грађанину Десимиру Стојанову, у јавности познатијем по надимку Деско, уручила 5 (и словима: пет) судских позива!
Од 5 позива четири се односе на 04. фебруар 2019! Дакле, Деско ће у једном дану бити истовремено на четири суђења! О, Боже, да ли се и то може? Четири на једнога у истом дану?!
Према свецу и тропар! Није Деско било ко. Он је јунак савременог доба, херој у борби за воду и слободу, јер – жедан човек није слободан човек! Наш Деско би то могао (а што не би могло), да ту не постоји један мали проблем: два судска позива су за суд у једној општини, а друга два – у другој општини. Дакле, уколико Деско хоће да испоштује државу и њено правосуђе, мораће да негира закон физике, који гласи: Једно тело не може бити истовремено на два различита места.
Сад Деско има дилему: За шта је казна већа, за непоштовање државе или закона физике? На суд, Деско, јер правни систем је изнад закона физике, здравог разума и елементарне логике!
Чиме је то заслужио наш Деско? Како му се посрећило да га једна држава тако озбиљно схвата?!
Деско је проблематичан, у то нема сумње!
Кад дође полиција у село Ракиту, да штити инвеститора који гради мини хидроцентралу у сред села, онда изађе Деско, стане пред багер и рецитује на бугарском, а правда је нарочито осетљива на рецитовање. То зато буде схваћено као провокација, јер свако нормалан зна да се на полицију и инвеститора не сме песмом! Деско рецитује и плаче, плаче за својом Ракитском реком те покушава да умилостиви полицајце и инвеститора, а они нису ту да плачу с Деском. Они су ту да ставе Ракитску реку у цеви, и да је тако заробе дуж неколико километара, а онда на крају цеви само испадају еври и упадају на банковни рачун инвеститора… И никоме није јасно докле тај Деско мисли да плаче и омета радове.
Ту постоји и опасност од тога да инвеститор дође на идеју (као што сам дошла ја) па да натера грађане Раките (чију је реку, пут и породичне домове ставио под хипотеку) да сви плачу и тако да се повећа количина воде у потоку, који се зове Ракитска река, како би профит од добијене струје био већи.
Зна Деско да је у питању сукоб цивилизација: пендрек против песме, инвеститор против живота, јер мини хидроцентрале не загађују реке – оне их убијају! (др Ратко Ристић).
Не може се рећи да је држава сурова према Деску. Ето, ономад су га ставили на полиграф и тада је чак и полиграф почео да плаче! То је био крунски доказ да се с њим не може поштено јер је, ето, и полиграф придобио за борбу против градње минихидроцентрале.
Деско се мора жртвовати у име виших циљева! Пут у ЕУ је поплочан добрим намерама, али од плочица недостају 23. и 24. (ваљда), па Деска треба уградити у процес приступања као пример како се држава обрачунава с криминалом – ефикасно! Јер… треба судити, а коме да судиш када у овим општинама нема криминала и корупције ? А ЕУ тражи владавину права.
Да ли је боље осудити Деска пет пута или осудити пет криминалаца? Где да нађеш пет криминалаца?! Нема. Зато Деско, ти који зарађујеш плату судијама, учини све да се појавиш истовремено у две општине на четири судска процеса!
Да је до мене, ја бих те осудила на стрељање! Знаш ли ти, Деско, колико судија, полицајаца и поштара (који ти доносе судске позиве) морају плаћати напаћени грађани Србије, због тога што волиш да рецитујеш?
Чим Деску стигну позиви за суд грађани сакупљају новац да откупе Деска од државе! Можда Деско не треба држави, али народу Деско треба!
Деско, можемо ми то! Деско можеш ти то. Јер, СВИ СМО МИ ДЕСКО!
У Пироту и Бабушници би била – да није Деска – идила!
Закони физике, као и закони природе, важе и за оне који их не знају!
Ружа Хелаћ, аутор документарног тв серијала Зелена патрола на делу
За штампу приредио: Хронограф
Zanima me, da li Vam u Vašoj (pravednoj) borbi protiv gradnje MHE na Staroj p. pomažu, učestvuju sa Vama (u protestima i demonstracijama) i gospoda akademici iz famozne SANU? (Naročito oni koji su autori famoznog MEMORANDUMA!) Ne verujem! Da li sa Vama, protestantima, učestvije, bilo ko iz kuće „NKV“ Karađorđević-a? Ne verujem! Jer ta parazitska bagra (mafija) su u izvesnoj „sinergiji“ sa lopovima, nisu javno sa lopovima ali pasivni su i prema narodu „neutralni“ ustvari su „iznad“ tih „narodnih previranja“, (nedodirljivi) a ipak, aktivni jer traju, sve propada a oni traju i nedodirljivi. I nadaju se, rade na tome, da će doći i taj (njihov) dan da Srbija bude monarhija sa njihovom dinastijom!