Према писању портала Credo.ru, у Недељу православља, 5. марта ове године, познати теолог, протопрезвитер Теодор Зисис, најавио је са амвона, проповедајући у својој цркви, да ће престати да помиње на литургији свог надлежног Митрополита Антима солунског.
Иако вишедеценијски активни учесник екуменског покрета, још од осамдесетих година прошлога века, отац Теодор је постао један од највећих, најотворенијих и најутемељенијих критичара екуменизма. Недавно је јавно критиковао тзв. Свеправославни сабор, одржан у јуну 2016. године на Криту, како пре, тако и после његовог сазивања. У своме критиковању Сабора, он се претежно фокусирао на текст „Односи Православне цркве с остатком хришћанског света“, тврдећи да када се Црква сабира да искаже своје догматско самопоимање, она не сме да користи термин „црква“ за било коју другу конфесију, него мора да говори искључиво о једној Цркви, онако како је исповеда Никео-цариградски Символ вере.
У новембру 2016. године, Његова Свесветост Патријарх цариградски Вартоломеј позвао је Архиепископа атинског Јеронима да устане у одбрану докумената Критског сабора и да угуши критицизам против њих, упозоравајући да ће прекинути литургијско општење са оним појединцима који буду јавно критиковали Сабор, после чега је Митрополит солунски Антим наложио оцу Теодору да обустави све своје критике на рачун Сабора.
После периода проведеног у молитви и расуђивању, отац Теодор је увидео да му његова савест неће дозволити да ћути о ономе што види као опасност за Цркву, зато је одлучио да одговори прекидањем помињања (на литургији) свог надлежног епископа, истичући да се митрополит недвосмислено „показао гологлавим“, односно открио своју усаглашеност с јересју екуменизма, прихватањем Критског сабора и својим инсистирањем да његове (саборске) одлуке буду свецрквено прихваћене, на заседању Светог синода, одржаног од 23. до 26. новембра 2016. године.
Изразом „гологлав“ отац Теодор је алудирао на 15. канон Прводругог сабора одржаног у Константинопољу 861. године, коме је присуствовало 318 Светих отаца, укључујући и Светог Фотија, константинопољског патријарха, који дозвољава свештенику да престане да помиње епископа који „јавно проповеда јерес и откривене главе (неприкривено) то у цркви учи“ . Канон напомиње да ово „ограђивање“ није чин раскола, него хвале вредан чин одбране Светог православља.
Отац Теодор је такође изјавио да се Критски сабор не може оправдати, јер није ни свет, ни сабор, нити изражава пуноту догматске свести Цркве. Он је затим, директно наводећи 15. канон, објавио да ће у Недељу православља, када Црква прославља своју победу над душепогубним јересима, престати да помиње свога епископа, пошто не би био у стању да истовремено прославља све велике светитеље који су се борили против јереси и поштује епископа, за кога верује да је пао у јерес.
Његова најава је наишла на овације и одобравање верника.
Отац Теодор и још један солунски свештеник, отац Николас Манолис, који је такође престао да помиње епископа, позвани су на црквени суд и прети им опасност да буду лишени свештеничког чина. У својој објави отац Теодор је позвао Митрополита Антима да се придржава 15. канона Прводругог сабора, те да њему (оцу Теодору) омогући да настави са својим радом.
Треба имати на уму да међу критичарима Критског сабора постоји неслагање око тога како и шта даље. У јануару је Митрополит Јеротеј (Влахос), један од најугледнијих православних епископа и теолога данашњице, изрекао неколико веома тешких оптужби на рачун Сабора, али истовремено позвао остале да не прекидају општење са својим архијерејима.
Превод: Хронограф
