Смањено је интересовање за факултете на којима се стиче опште образовање, примећује некадашња ректорка БУ др Марија Богдановић.
Ако је неким свршеним средњошколцима важно да упишу факултет, али и да студирају о трошку државе, тај циљ у Србији могу постићи и они са слабијим оценама јер овде увек има високошколских установа с довољним бројем слободних места. Не бирајући много, тако је могуће уписати и факултет на нашем најпрестижнијем универзитету у Београду, јер за поновљени септембарски пријем прошле године било је 395 непопуњених и то буџетских места. Највише на Рударско-геолошком (71), Физичком (65), Техничком у Бору (62), Учитељском (38), Шумарском (37) и још неким факултетима. Насупрот томе, десет факултета овог универзитета (Архитектонски, Биолошки, Електротехнички, Машински, Саобраћајни, Факултет безбедности, Факултет ветеринарске медицине, Факултет за специјалну едукацију, ФОН и ФПН) већ после јунског рока били су без иједне слободне клупе чак и међу самофинансирајућим бруцошима.
Очигледне разлике у заинтересованости за упис бележимо и на осталим државним универзитетима. У јуну 2017. у Крагујевцу је много више пријављених од могућих места било на Факултету медицинских наука, али су попуњене и квоте на Филолошко-уметничком факултету, док су с друге стране, по слабој заинтересованости за упис били познати Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, Агрономски факултет у Чачку, Економски и Правни у Крагујевцу (самофинансирајуће листе) итд.
Прошле године и у Новом Саду најпопуларнији су били Медицински факултет и Академија уметности, док је Грађевински факултет у Суботици у исто време попунио само 29 одсто предвиђених места. Више него скроман резултат забележио је и Педагошки факултет (45 одсто), али и Економски (60 одсто) и Правни (61,5 одсто), с тим што су и на овим факултетима углавном непопуњене квоте самофинансирајућих студената.
Тренд избегавања самофинансирајућег статуса забележен је и на нишком Правном и Економском факултету, као могућа најава пада интересовања за ове високошколске установе с традиционално највећим бројем академаца. Пад интересовања у Нишу је забележен и на Факултету заштите на раду, па је у овом граду, као и у Крагујевцу и Новом Саду, у другом уписном року на факултетима било неколико стотина слободних буџетских места.
Чиме се објашњава ова поларизација факултета на веома популарне и мање популарне? Да ли је реч о тренутној моди међу младима или се иза ових разликовања крије дугорочна криза појединих привредних грана? Дилема је, с друге стране, и то да ли је повећано интересовање за неке факултете само тренутно и да ли установе које неколико година не успевају да попуне пописне квоте треба битно да смање број уписаних. Новосађани су то урадили с квотама самофинансирајућих на Правном и Економском факултету (по стотину мање), али тако нису поступили и на поменутом суботичком Грађевинском факултету: иако је прошле године уписано само 38 буџетских студената и један (!) самофинансирајући, на овом факултету су и за овогодишњи упис предвидели исте квоте као и лане 110 за буџет и 24 самофинансирајућих. Др Огњен Габрић, продекан за наставу на овом факултету, каже да су разочарани резултатима прошлогодишњег уписа, али да су у међувремену успоставили блиску сарадњу са суботичком средњом грађевинском школом. Њихове ђаке за средњошколска такмичења подучавају факултетски асистенти и већ је приметно повећано интересовање полазника ове школе за факултет. Габрић примећује и да коначну одлуку о уписним квотама доносе надлежни државни органи. Грађевински у Суботици је прошле године акредитовао и нови студијски програм геодезију, па се на овом факултету ипак надају бољем одзиву свршених средњошколаца.
Мада је тренд пада интересовања за грађевинску струку свеприсутан, што показују и резултати уписа на београдском, краљевачком и нишком факултету.
С друге стране не јењава занимање рецимо за Факултет политичких наука, ФОН или Факултет безбедности, као и за Медицински.
Професора Марка Симендића, једног од продекана на ФПН-у, питамо како објашњава ову разлику у интересовањима, а он каже да је пораст броја кандидата за упис на информатичке смерове резултат технолошких промена и нових потреба тржишта рада. Што се ФПН-а тиче, регистрован је пораст интересовања за смер социјална политика и социјални рад, што се објашњава мањком запослених у установама социјалне заштите. Традиционално је велико интересовање и за смер међународних студија. Најбољим свршеним студентима са овог смера отвара се могућност рада у Министарству спољних послова, као што и студенти новинарства могу да раде у многобројним медијима. А то што број уписаних бруцоша годинама стагнира делимично је резултат чињенице да у Србији стагнира, па и смањује се и укупан број средњошколаца, примећује Симендић.
На питање како она види данашња веома различита интересовања будућих бруцоша за поједине факултете, др Марија Богдановић, професор емеритус Филозофског факултета и бивша ректорка Универзитета у Београду, каже да се уочава смањено интересовање за факултете на којима се стиче опште образовање јер то данас као да никоме не треба.
– Погледајмо само какав се говор користи и у свакодневној комуникацији и на јавној сцени. Опште образовање мало кога интересује, а језик је потпуно искривљен. Кога данас интересује књижевност? С друге стране, повећано је занимање за ,,практичне ствари”, јер сви наводно треба да научимо одмах да радимо апсолутно практично, у стилу садашњег недефинисаног дуалног образовања.
Богдановићева каже да се студира оно што ће брзо донети запослење и доста новца. Сада је информатичко образовање врло неопходно, али деца се већ од малих ногу тиме баве, а не терају их да читају лектиру него скраћене верзије. Практицизам је сада врхунска вредност, без потребе да се буде широк у сваком погледу. Све је сад и на друштвеним факултетима сведено на некакве курсеве, читаве научне дисциплине су на то сведене и на тој основи данас се разликују популарни и непопуларни факултети – каже професорка Богдановић.
Бранислав Радивојша, Политика
