Миротворство, дијалог и добросуседски односи у нашим друштвима нису баш на цени. О томе сведочи и случај начелника осјечке полиције Јосипа Рајл-Кира који је убијен 1991. године. Уместо да његови напори да очува мир, у тадашњој ратној атмосфери која је претходила крвавим сукобима, буду на понос држави и друштву, данас мало ко зна ко је уопште био Јосип Рајл-Кир. Сећање на њега не опстаје захваљујући званичној политици, него настојањима његове супруге да истера правду на чистац.
И док данашња деца о новијој повести уче кроз победничке наративе црно-беле слике минулих ратова на овом подручју, за Јосипа Рајл-Кира у уџбеницима нема места.
Има и оних који су хтели мир, зато су и убијени
Уместо да на дан његове погибије пишемо о државном обележавању и полагању венца на његов гроб, текст који следи подсетник је на то да је међу хрватским грађанима било оних који су желели да очувају мир, не оружјем него разговором. Такви су тих деведесетих били ретки. Један од њих био је Јосип Рајл-Кир.
На дужност заповедника полиције у Осијеку постављен је после првих демократских избора 1990. године. С те је дужности у време најжешће ратне пропаганде обеју страна настојао спречити отворени рат у источној Славонији, одлазећи на барикаде српских побуњеника како би их приволео на разговор. Настојао је да смири узаврелу атмосферу и с хрватске и са српске стране. На разговоре са српским побуњеницима одлазио је ненаоружан, сведоци времена описивали су га као мирољубивог човека, углађених манира, потпуно атипичних за шефове полиције.
На седници Скупштине Града Осијека у јуну 1991. године јавно је обећао: „Док сам ја начелник Осјечко-барањске полицијске управе, рата између Срба и Хрвата на овом подручју неће бити“. Такви ставови нису одговарали ондашњим екстремним ставовима ХДЗ-а.
Главаш на дан кад је убијен Рајл-Кир: ХДЗ више нема поверења у осјечку полицију.
На дан кад је убијен у Гласу Славоније објављен је интервју с Бранимиром Главашем у којем је позвао грађане Осијека да сва запажања о сумњивим догађајима и особама више не пријављују полицији, него Секретаријату за народну одбрану, те је објаснио да ХДЗ више нема поверења у осјечку полицију и њеног шефа Јосипа Рајл-Кира, а интервју је обавио новинар Драго Хедл, којем је петнаестак дана пред смрт Рајлл-Кир рекао да се боји за своју безбедност.
Убијен је 1. јула 1991. године на контролној тачки хрватске полиције између Осијека и Тење, враћајући се с преговора с побуњеним Србима у осјечком приградском насељу, заједно с потпредседником осјечког Градског већа Гораном Зобунџијом и градским већником Миланом Кнежевићем, а од стране припадника резервног састава хрватске полиције Антуна Гудеља. И пред очима тадашњих полицајаца којима је заповедао.
Политичка позадина убиства никад није до краја разјашњена
Упркос каснијем суђењу убици, тек 2009. године Гудељу је одређена 20-годишња казна, околности убиства и политичка позадина никад нису до краја разјашњени.
Јосипа Рајл-Кира данас се сећа његова породица и покоји миротворац. У званичној меморији друштва чије политичке елите још увек паразитирају на сукобима из Другог светског рата, за људе који су се ужасавали мржње места нема.
Index.hr/Хронограф
