Иако живе у тешком сиромаштву, због чега некада данима преживљавају само на сувом хлебу, у дому седмочлане породице Вукић из Мрамора код Ниша нећете наћи ни мрву недостатка љубави, па макар тражили и читав век.
Са приходима од социјалне помоћи и дечјег додатка, који месечно не прелазе 30.000 динара, Иван (36) и Сандра (30) Вукић имају немогућу мисију да прехране, обуку и опреме своје петоро деце: Иву (11), Исидору (9), Страхињу (6), Анђелину (3) и шестомесечног Воина.
Иван иде у надницу за дневницу од 1.000 до 2.000 динара и кад год има посла ради све што би донело приход и боље услове његовој деци. Али, кад дође зима нема додатних послова, па породица буквално преживљава.
– Понекад легнемо гладни да спавамо. Зимус је било тако. Нисам плакала, али ми је мало било тешко. Тата није имао посла па нисмо имали новца да купимо храну. Јели смо данима хлеб и ајвар док је било ајвара. Кад није имало ништа, мазали смо маст на испечен хлеб. Цео дан само то. А било је дана када смо заредом јели само хлеб. Криво ми је понекад. Али, теши ме то што имам браћу и сестре – поверава се најстарија ћерка Ива.
Иван бере вишње, коси, помаже на грађевини… Све што заради иде прво за децу. Једном у две недеље понекад буде и за месо, нађе се на менију нека кобасица, месни нарезак или пиле. Ива памти када је последњи пут јела месо.
– Много волим печено пиле. Сећам се, јели смо га последњи пут за Ускрс. Баш је било лепо. Волела бих да га једемо чешће. Чоколаду смо последњи пут јели за Страхињин рођендан у априлу. Кад има пара, тата нам увек купи – прича она.
Мала Анђелина добацује шта она највише воли да једе.
– Ја највише волим хлеб и шећер – каже она са бескрајно великим осмехом на лицу.
Деца из породице Вукић су толико скромна, да ћете тешком муком од њих сазнати шта им недостаје и како живе. Са муком признају да им дом – прокишњава.
– Када пада киша, прозори пропуштају јер су стари, а поткровље је пуно воде јер је кров дотрајао. Онда вода цури, улази у собе па је сакупљамо. У купатилу капље са плафона. Влаге има и у соби у којој спавамо. Ја зато кашљем ноћу. Волела бих да једном имам своју собу и да сви имамо свој кревет. Ја сада спавам у једном кревету с Исидором и Анђелином. Некада је баш гужва у кревету. Ја сам најчешће у средини, а њих две воле да се прибију уз мене, па не могу да се наспавам. Маштам о креветима на спрат и да свака сестра има свој орман – поверава нам се стидљиво Ива.
Страхиња машта о свом бициклу, баш као и Анђелина, док би Исидора, која је најстидљивија – и ретко проговара једва чујним гласићем, желела ролере.
– И ја бих волео кревет на спрат. За мене и Воина. Ја бих био горе, а он доле. Кад бисмо имали компјутер, сви бисмо могли да се играмо, а могао бих и ја да позовем другове да дођу некад код мене – наглас машта Страхиња.
Реалност је, пак, другачија. И то много сурова. Једну од соба не могу да користе јер је оштећена због влаге. У другу собу су преместили кухињу због проблема с инсталацијама. У купатилу, над кадом, надвио се плафон црн од буђи. Кров… Може да се набраја унедоглед, све је пред рушење, а пара за поправке нема.
Како да помогнете
Сви људи добре воље који желе да помогну могу да пошаљу СМС на хуманитарни број 2552 или да уплате средства на динарски текући рачун „Блиц фондације“: 2750010221949709 90 или на девизне рачуне 10221949724 45 – за уплате у еврима; 10221949711 84 – за уплате у швајцарским францима, и 10221949717 66 – за уплате у доларима, Социете Генерале Србија, Београд.
Блиц
