Права филмска прича, која је спојила две породице из Црвенке и Лознице, одиграла се овог лета на обали Јадранског мора, у Херцег Новом.
Изреку да не носе сви хероји плашт потврдила нам је прича Милана Бакића, возача санитетског возила у Дому здравља Кула, који је брзо и професионално одреаговао и спасао живот једанаестогодишњег детета, поступајући смирено и по правилима пружања прве помоћи.
Наиме, Милан Бакић је са породицом и кумовима отпутовао на море у Херцег Нови и другог дана одмора отишао на плажу. У исто време, на истом месту, ту се затекао и једанаестогодишњи Михајло из Лознице са својим родитељима, који већ годинама летује у овом месту. Желећи да скочи у воду, Михајло се попео на мол, не знајући да су у току грађевински радови. Падом на леђа, дечак је ударио главом у стену, а јунак наше приче одмах је истрчао из воде и прискочио у помоћ.
“Затекао сам стравичан призор, дете је скроз било крваво. Полако сам га узео испод руку и уз помоћ људи који су се ту затекли однео га до пешкира. Дете је имало тешке повреде, почело је тешко да дише и да повраћа, због чега сам га окренуо на бок”, рекао нам је Милан, присећајући се да је у том тренутку дотрчао и Михајлов отац Димитрије.
Милан каже да је дечак у том тренутку почео да пада у неку врсту коме, због чега га је штипао за образе и поливао водом како би га одржао у свесном стању. У међувремену је стигла и хитна помоћ и одвезла га санитетом, а лекари су установили да има фрактуру лобање шест центиметара, дубоку повреду на глави и да му је сломљен седми пршљен, због чега је било питање да ли ће поново моћи да хода.
“Имам 15 година стажа и ово сам урадио најсмиреније што сам могао, то радим и на послу”, каже Милан Бакић и додаје да је тек касније постао свестан колико велику ствар је урадио.
Димитрије Влаовић рекао нам је да се његов син Михајло успешно опоравља и да је пуштен кући, одакле одлази на терапије. На сву срећу, повреде, иако тешке, нису оставиле веће последице и дечак већ сада помало хода.
Присећајући се тог стравичног догађаја, Димитрије је желео да напомене колико му је значило што је Милан поступио професионално и успео да га смири разговором док су чекали да стигне хитна помоћ. “Много значи када се у оваквој ситуацији поред вас нађе неко као што је Милан. Надам се да ћемо успети што пре да се видимо и изљубимо као рођена браћа. Захвалан сам му до неба”, додаје Димитрије.
Ово је још само један у низу догађаја који нам показују важност познавања пружања прве помоћи. Као возач санитета, Милан Бакић имао је обавезу да стекне сертификате о пружању прве помоћи, а управо знање које је стекао на обуци и радећи са медицинским особљем спасило је један млади живот. То је уједно и лекција за све нас, јер никад не знамо у каквој ситуацији ћемо се наћи.
М. В, Наше место
