Славили „велику победу“ над Вартоломејем – Македонци по аутокефалност ипак у Цариград

Томос којим је Патријаршија СПЦ по кратком поступку после вишедеценијског раскола признала пуну самосталност (аутокефалност) Македонској православној цркви – Охридској архиепископији (МПЦ-ОА) показао је да Србија једина од суседа Северне Македоније нема никакве аспирације према овој држави, кажу дежурни апологети световне и црквене власти.

томос
Лесновски манастир / Фото: Wikipedia

Северномакедонска јавност је са одушевљењем примила одлуку СПЦ, којом се уз аутокефалност младој цркви даје право коришћења манастира, храмова и покретних културних добара које су на територији Северне Македоније створили српски владари и народ, од средњег века до модерног доба.

Јасно пише да је реч о српској баштини

– Нема бојазни од „културне асимилације“, јер у томосу јасно пише да је реч о српској баштини. МПЦ-ОА је прихватањем текста томоса недвосмислено прихватила и чињеницу да има право коришћења онога што су Срби створили, али не и присвајања. Оваква двострука надлежност постоји, на пример, у Грчкој, где је Васељенска, односно Цариградска патријаршија дала на коришћење своју баштину Грчкој првославној цркви – каже историчар др Александар Раковић, главни црквени апологета инстант аутокефалности.

Познаваоци црквене проблематике, која је у случају Северне Македоније неодвојива од политике, међутим, кажу да МПЦ-ОА, и поред томоса СПЦ, и даље има неразрешена питања, од имена до власништва над баштином, са бугарском и грчком црквом, али и са Цариградском патријаршијом.

О томе сведочи и интервју који је грчком дневнику То Вима дао архиепископ Стефан, поглавар МПЦ-ОА, у коме је нагласио да ће Охридска архиепископија током званичне посете 12. јуна од Васељенске патријаршије затражити томос за аутокефалност, јер је она „једина која издаје такав документ“.

О овоме је Хронограф писао још 20. маја и предочио својим читаоцима тачан редослед потеза који ће бити вучени у вези с овим питањем. О томе можете прочитати овде:

Јасан поредак ствари

Он је открио да су одржавани међуцрквени преговори у којима је северномакедонска црква предлагала да се њена аутокефалност прогласи „свеправославним консензусом“, али да то није усвојено.

– У православној традицији постоји поредак ствари. Надамо се аутокефалности какву су добиле и од које су добиле све постхалкидонске цркве. Не тражимо, не желимо, не заслужујемо експресна решења, не желимо нешто што ће Охридску архиепископију поставити на пола пута. Остала је на снази традиција гарантована канонима, да само Васељенска патријаршија издаје томос за аутокефалност, а остале цркве то с поштовањем прихватају – рекао је архиепископ Стефан.

Срби у Северној Македонији нису сигурни шта ће у пракси донети признање аутокефалности МПЦ-ОА. Оптимисти гаје наду да ће можда бити основано подворје СПЦ које ће покривати територију Северне Македоније и да ће српско свештенство званично моћи да служи у крајевима где живе Срби. Песимисти пак сматрају да ће се због крштења и венчања у српској цркви и даље прелазити граница.

– Смисао црквених одлука не могу да коментаришем или разјашњавам пре него што то сама црква учини. Једно је сигурно: давање томоса је политички одличан потез, јер је сада јавно мњење у Северној Македонији милион одсто наклоњеније Србији него раније. Народ после српског признања више уопште не занима шта ће рећи Бугари, Грци или Цариградска патријаршија. Ипак, треба бити опрезан, јер о будућности односа не одлучују само верници и свештенство, него и „ЕУ и НАТО теолози“ – каже Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији (македонски Пуповац).

Баштина својина српског народа

Томос је тешко коментарисати када његов текст још није званично објављен, нити је српска јавност упозната са разлозима хитног доношења историјске одлуке, каже историчар др Немања Девић:

– Волео бих да је статус наше огромне баштине у Северној Македонији унапред прецизно правно утврђен, јер је она својина српског народа, а не било ког појединца. Већ смо имали лоша искуства са присвајањем не само храмова но и српских владара и племића који су их градили. Велико питање је и статус српских верника, о чему се нагађа у научној заједници исто као и у широј јавности, јер немамо релевантне информације.

Б. Субашић, Новости / Хронограф

Наслов и коментари: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.