Руски филозоф Александар Дугин на платформи X (Твитер) огласио се после напада Хамаса на Израел и објаснио зашто је та милитантна група назвала акцију „Олуја Ал Акса“. Како каже, не сме се изгубити из вида да су Палестинци своју операцију тако назвали, због напетости око те џамије.

– Израел на том месту жели да изгради Трећи Соломонов храм, а то је немогуће без рушења Ал-Аксе. Палестинци су много осетљиви на ово питање, како шиити, тако и сунити. Израел и ционизам су Деџал (Антихрист) за муслимане и зато су тако назвали акцију – написао је Дугин.
Такође, сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић објашњава да је управо џамија Ал Акса узрок напада.
– Узрок напада је, према тврдњама Хамаса, то што су пре три дана израелски религиозни фанатици упали на простор комплекса Ал Аксе, трећег најсветијег места у исламу. Зато је операција тако и названа – објашњава он.
Подсетимо, у априлу ове године Џамија Ал Акса у окупираном Источном Јерусалиму још једном се нашла у средишту блискоисточног сукоба.
Израелска полиција спровела је рацију у џамији у коју се затворила група Палестинаца.
На снимцима објављеним на друштвеним мрежама види се како Палестинци у џамији ватрометима и каменицама гађају полицију која интервенише и пребија неке од њих пендрецима.
Та акција израелске полиције изазвала је жестоке реакције на Западној обали, у појасу Газе и широм земаља са већинским муслиманским становништвом.
Зашто је Ал Акса толико важна?
Ал Акса се налази у средишту Старог града у Јерусалиму, на брду које муслимани зову Ал Харам Ал Шариф – Племенито светилиште.
На овом месту се налазе два света муслиманска места – Купола на стени и џамија Ал Акса, која је изграђена у осмом веку.
Цео комплекс се често у јавности назива џамијом Ал Акса.
Јевреји овај комплекс који се простире на 14 хектара, зову Храмовна гора.
За муслимане је Ал Акса треће најсветије место ислама, после Меке и Медине.
На овом месту муслимани исказују поштовање многобројним личностима које сматрају пророцима, као што су Ибрахим (Абрахам), Давуд (Давид), Сулејман (Соломон), Иљас (Илија) и Иса (Исус).
Муслимани верују да је пророк Мухамед одведен из Меке у Ал Аксу, одакле се уздигао у рај током једне ноћи 620. године.
Иста локација, Храмовна Гора, представља најсветије место у јудаизму.
Јевреји верују да је цар Соломон ту израдио први храм пре 3.000 година.
На том месту је изграђен и други јеврејски храм који су Римљани уништили 70. године нове ере.

Ко данас управља комплексом?
Израел је освојио комплекс Ал Аксе 1967. током рата са арапским суседима и анектира га заједно са остатком Источног Јерусалима и оближњим деловима Западне обале.
Ове области су у том тренутку биле под контролом Египта и Јордана, а потези Израела никада нису међународно признати. Хашемитски краљ Јордана је званични чувар муслиманских светиња и комплекса Ал Аксе.
Он именује чланове задужбине зване Исламски вакуф који нагледају комплекс.
Према дугогодишњем споразуму, немуслимани могу да посете локацију Ал Аксе, али само муслиманима је дозвољено да се моле.
Главни рабинат Израела забрањује Јеврејима да уђу у комплекс на Храмовној гори јер се сматра превише светим да би могли да газе по њему.
Према правилима израелске владе, хришћани и Јевреји смеју да посећују ово место само као туристи, и то само четири сата дневно, пет дана у недељи.
Јевреји се моле код Зида плача, испод Храмовне горе, за који се верује да је последњи сачувани остатак Соломоновог храма.

Који су све сукоби избили у Ал Акси?
Године 2000, Аријел Шарон, тадашњи лидер највеће израелске опозиционе странке, дошао је у комплекс са групом десничарских посланика Ликуда.
„Храмовна гора је у нашим рукама и остаће у нашим рукама. То је најсветије место у јудаизму и сваки Јеврејин има право да посети Храмовну гору“, рекао је Шарон тада.
Палестинци су протестовали, дошло је до сукоба са полицијом који су прерасли у Другу палестинску интифаду (устанак).
Тај догађај познат је као Интифада Ал Аксе.
Током ове интифаде страдало је око 3.000 Палестинаца и око 1.000 Израелаца.
У мају 2021, Палестинци су протестовали против исељења неких породица из кварта Шеик Џара у Јерусалиму.
Недуго после, демонстранти су се сукобили са израелском полицијом у комплексу Ал Аксе.
Повређено је више од 160 Палестинаца и 17 полицајаца.
Као одговор на потезе полиције, исламистичка група Хамас је из појаса Газе ракетирала Израел, што је изазвало сукоб који је трајао 11 дана.
Прошле године, први пут после три деценије поклопили су се исламски свети месец Рамазан и тронедељени јеврејски празник Песах.
Виђене су насилне сцене када је израелска полиција рашчистила двориште како би јеврејски посетиоци ушли у комплекс.
Полиција је тада саопштила да су поједини Палестинци са комплекса бацали каменице ка Зиду плача.
У најновијем инциденту, полиција је спровела рацију у Ал Акси уз образложење да су се унутра затворили „провокатори“.
Полиција је саопштила да су њене припаднике гађали каменицама и ватрометима.
Палестинци су оптужили израелску полицију да је користила шок бомбе и сузавац и да је у сукобима повређено 50 људи.
Протести су почели због навода о најавама појединих организације есктремних Јевреја да желе да изведу ритуал жртвовања козе на Храмовној гори уочи Песаха.
Тај ритуал се практиковали Јевреји у библијско време, пре него што су им Римљани уништили храм.
Израелска полиција и верске власти саопштиле су да неће дозволити такву церемонију.
Бенјамин Нетанјаху, премијер Израела, истакао је да „полиција мора да делује тако да сачува ред, слободан приступ припадницима свих религија, као и статус-кво Храмовне горе“.
Исламски вакуф је полицијску рацију назвао „очигледним кршењем идентитета и функције џамије као места на којем се моле само муслимани“.
Израелски медији објавили су да су палестински екстремисти у знак одмазде из Газе испалили више од 30 ракета.
Изградња Трећег Соломоновог храма и џамија Ал Акса – зашто се воде сукоби око овог светог места?
Џамија Ал-Акса била је тачка сталних превирања, посебно током ХХ века. Њен велики верски значај је ову џамију ставио у фокус многих политичких сила и превирања током историје. Џамија ал-Акса је исламско светилиште које се налази у Старом граду у Јерусалиму. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских објеката за три религије: Храмовна гора и Зид плача (за Jевреје), Храм Васкрсења Христовог (за Хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за Муслимане). То је свето место и за муслимане, и за хришћане и за Јевреје и стога је било извор тешких сукоба између Палестине и Израела у прошлом веку.
Обе стране желе да то место буде под њиховом контролом, а спољна политика, углавном из Велике Британије, Сједињених Држава и остатка арапског света, имала је огроман утицај на дешавања у Јерусалиму.
Џамија Ал Акса се налази на Храмовној гори, месту где се некада налазио јерусалимски Соломонов храм, а затим Иродов храм – централна верска светиња Јевреја до првог века по Христу – место где су Јевреји приносили молитве и жртве Богу и које је окупљало сав јеврејски народ, како из отаџбине, тако и из дијаспоре. Овај храм је до темеља срушен у 1. веку, после јеврејског устанка против Римљана. После разарања, Римљани су Јеврејима забранили улазак у Јерусалим. Касније, у Византији, Јерусалим постаје хришћанско светилиште. Пошто су га преотели од хришћанске Византије град су заузели муслимани, који су на месту некадашњег храма сазидали џамију. Западни зид који опасује узвишење на коме се налази Ал Акса, сматра се јединим остатком Иродовог храма и представља најсветије место за Јевреје који га називају и Зидом плача.
Ал Акса се налази на брду Морији, где је, према Библији, праотац Авраам (за муслимане Ибрахим) довео сина Исака (Исхака) да га жртвује, како би показао своју верност Богу. Та стена се још увек налази у средини Ал Аксе. Јеврејски краљ Соломон на том месту у 10. веку пре Христа подигао је Први велики јерусалимски храм, који су 586. године пре Христа порушили Вавилонци. На истом месту је крајем 6. века пре Христа поново изграђен Други храм, али он је порушен 70. године (нове ере) од стране Римљана.
За муслимане џамија ал-Акса (المسجد الاقصى) је треће најсветије место на свету, после Меке и Медине. Њено име значи „најудаљенија џамија“ и верује се да је тамо путовао посланик Мухамед на свом ноћном путовању (الاسراء والمعراج).
Џамија ал-Акса је такође друга џамија која је изграђена у историји ислама, после џамије у Меки. Налази се у пределу Чарам ал Шариф (الحرم الشريف), где се налази и Купола на стени (قبة الصخرة), за коју се верује да је место с којег се пророк Мухамед попео на небо. У исламској традицији, сва подручја унутар зидина ал-Харам асх-Схарифа виде се као једно свето место.
Трећи јерусалимски храм, према јеврејској традицији, биће подигнут на истом месту, на Храмовној гори у Јерусалиму, где су некада стајала претходна два храма. Према пророцима Древног Израиља, овај Храм ће постати духовни центар за јеврејски народ и читаво човечанство.
Традиционално јеврејско веровање је да Трећи храм треба да буде по узору на Храм који је детаљно описан у пророчкој визији пророка Језекиља (Језекиљ 40—48). Језекиљ, вођен руком Свевишњег и у пратњи анђела, путује у будућност и пролази кроз територију одређеног Храма, прелазећи из спољашњег дворишта у унутрашње, а затим у Свети Храм и његову Светињу над светињама. Такав Храм, међутим, никада није изграђен, јер је Језекиљево пророчанство прилично нејасно и непрецизно. Градитељи Другог храма били су принуђени да у својој структури комбинују архитектуру Соломоновог храма са оним елементима Језекиљевог храма, чији је опис сасвим јасан и разумљив. Из тог разлога, јеврејски учитељи закона сврставају ово пророчанство међу пророчанства које ће се испунити у само време долазећег Ослобођења (Геула), које ће доћи са доласком Месије.
Храм у визији Језекиља само по свом општем изгледу личи на своје претходнике, садржи и: Трем (Улам), Светилиште (Хеикхал), Светињу над светињама (Двир) и Двор (Азара). Иначе, овај Храм се значајно разликује од Првог и Другог Храма и по облику и по величини. Спољашње двориште у Храму из пророчанства Језекиља има додатних 100 лаката од севера и од југа, што му даје квадратни облик. Изградња Храма ове величине захтевала би значајне тополошке промене да би се проширила област Брда храма.
Традиционално, Храм се налази на месту где се данас налази комплекс Чарам ал-Шариф, тачније Kупола на стени (Kуббет ес-Сацхра), коју је изградио Абд ал-Малик 637. године. Присталице ове тачке гледишта ослањају се на информације из историјских извора, према којима је Kубат ал-Сахра блокирао остатке Другог храма који је овде стајао. Kонцепт је најспорније и најдоследније представио професор Лин Ритмајер.
У средини Kуполе на стени, велика стена, дуга 17,7 метара и широка 13,5 метара, уздиже се 1,25—2 метра. Овај камен се сматра светим и окружен је позлаћеном решетком тако да га нико не дира. Верује се да је ово Евен Ха-Схтиyа („Kамен темељац“), за који Талмуд каже да је Господ од њега започео стварање света и који је стављен у Светињу над светињама јерусалимског храма. Међутим, ово је у супротности са оним што је познато о Kамену темељцу из јеврејских извора. Дакле, према Мишни, он се издигао изнад тла само за три прста, а сада видљива стена достиже два метра; поред тога, изузетно је неравна и усмерена нагоре и првосвештеник није могао да стави кадионицу на њега на Јом Kипур.
Други верују да се на овом камену у дворишту Храма налазио олтар за жртву паљеницу. У овом случају, Храм се налазио западно од овог камена. Ово мишљење је вероватније, јер одговара просторним односима на Храмском тргу и омогућава постављање равне површине довољно великих димензија.
Постоје и друге опције за локализацију Храма. Пре скоро две деценије, израелски физичар Ашер Kауфман је сугерисао да се и Први и Други храм налазе 110 метара северно од Kуполе на стени. Према његовим прорачунима, Светиња над светињама и Kамен темељац налазе се испод садашње „Kуполе духова“ – мале муслиманске средњовековне грађевине.
Супротну, „јужну“ (у односу на Kуполу на стени) локализацију Храма развио је у протеклих пет година чувени израелски архитекта Тувија Сагив. Поставља га на место модерне фонтане Ал-Kас.
Међу јеврејским законодавцима не постоји консензус око процеса обнове Трећег храма. Постоје два главна мишљења: Највећи јеврејски коментатор Торе и Талмуда Раши верује да ће се Храм неким чудом појавити већ потпуно обновљен, и остаће само да се додају капије и утврђења. Велики јеврејски филозоф Мајмонид (Рамбам) пише да ће Храм саградити Месија Kраљ (помазаник) пошто учврсти свој престо. Баш као што је то било у данима цара Давида и Соломона: пошто је Давид победио непријатеље Израиља, његов син Соломон је саградио Храм. Дакле, ако будући помазани краљ то заиста може, биће то неоспоран доказ да је он Месија, кога је јеврејски народ толико дуго чекао, а који је за хришћане нико други до – Антихрист.
О зацарењу Антихриста, крају историје и Другом доласку Христовом пише у Светом писму Новог завета, посебно у последњој књизи Откровење Светог Јована Богослова.
Би-Би-Си / yoair.com / wikipedia