Јеленина* највећа љубав се прошле године разболела и сада страхује за његов живот.
Имају, каже, баш леп живот. Обоје су близу шездесете, а заједно су половину живота. Стекли су и стан.
„Одмах решите тестамент – било је прво што су ми људи рекли када су сазнали да је Марко* болестан“, каже Јелена за БиБиСи на српском.
„Била сам скрхана од бола, а јурила сам да завршим папире, да случајно не бих остала без стана ако би се Марку нешто догодило“.
Јелена и Марко су морали да саставе тестамент јер нису у браку, а ванбрачни партнери у Србији немају право на међусобно наследство.
Јелена би тек од почетка 2020. имала право и на породичну пензију, изменом Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који је усвојен крајем 2019.
У Србији је свако четврто дете рођено у ванбрачним заједницама, а њих званично има 200.000.
Шта је ванбрачна заједница
- Ванбрачна заједница је трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи (ванбрачни партнери)
- Ванбрачни партнери имају права и дужности супружника под условима одређеним овим законом
* Породични закон
И даље вам није јасно…
„Устав Србије каже да су брачна и ванбрачна заједница изједначене у складу са законом“, објашњава за БиБиСи на српском Катарина Голубовић, правница и дирекорка Јукома.
Она додаје да се ова синтагма – у складу са законом – тумачи тако што је у многобројним појединачним законима „расут низ права и обавеза који су условљени статусом партнера“
Многи закони уопште не помињу ванбрачну заједницу, него ту остављају правну празнину која је подложна тумачењу“, додаје Голубовић.
То су Закон о Пензијско-инвалидском осигурању или Закон о наслеђивању, додаје она.
Како постајете ванбрачни партнери – ако вам нешто треба
Јелена и Марко живе заједно пуне 33 године, али никада нису негде потписали да су партнери.
„Нико нам никада није омогућио да будемо ти ванбрачни партнери у неком упитнику“, каже Јелена.
„Обоје смо мењали различите послове и увек бисмо у оној ставци написали – неудата или неожењен или чак – самац, на појединим формуларима где је само та опција могућа.
„Јесте да звучи чудно, јер имате осећај да сте са неким цео живот. Како онда можете да будете самац?“
Регистрација ванбрачне заједнице не постоји, објашњава правница Голубовић.
У Србији 200.000 људи живи у ванбрачној заједници, показују подаци из последњег пописа. Тако постоји и 100.000 потенцијално имовинско наследивих проблема.
„За разлику од неких држава које имају законом предвиђену могућност регистровања ванбрачне заједнице, Србија нема такав закон“, каже она.
Постоји, ипак, могућност да држави докажете да живите заједно и да сте парнери.
Парови то махом раде – када им нешто затреба.
На пример, ако је једном парнеру потребно да оствари право на здравствено осигурање преко фирме другог.
„Постојање ванбрачне заједнице се доказује уз помоћ два сведока и писане изјаве коју оверава јавни бележник“, појашњава Голубовић.
Ванбрачна заједница може престати смрћу ванбрачног партнера, закључењем брака, споразумом партнера, као и једностраном изјавом воље или фактичким радњама, на пример, напуштање стана.
„Адвокат нам је саветовао да свакако извадимо уверење о ванбрачној заједници и поред тестамента, јер је после тешко доказати да сте заиста толико дуго живели заједно“, каже Јелена.
„Прво што нас је питао је било да ли смо уписани на истој адреси“.
Породична пензија – нови услови
Изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено да право на породичну пензију могу да остваре и особе које су живеле у ванбрачној заједници, чије се постојање утврђује у ванпарничном поступку, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.
Образлажући измене закона, Ђорђевић је навео да се у делу остваривања права на породичну пензију ванбрачна заједница изједначава са браком.
„Коначно се ванбрачним партнерима признаје право на породичну пензију, под истим условима као и супружницима“, каже Катарина Голубовић, правница и дирекорка Јукома.
„Услови за остварење права се везују за трајање ванбрачне заједнице – потребно је да је заједница трајала најмање три године пре смрти партнера. Уколико постоји заједничко дете, овај услов се не поставља.“
Додатни услови, додаје Голубовић, се везују и за године старости ванбрачног супружника који остварује право, а исти услови постоје и за партнере који су у браку.
Потребно је да има најмање 45 година, уколико има заједничке малолетне деце. Ако нема, жене трајно остварују ово право са 53 године, а мушкарци са 58 година.
„Ово је свакако велики корак у изједначавању брачних и ванбрачних партнера“, каже Голубовић.
Додатни услови су прописани, рекао је Ђорђевић, како би се спречиле евентуалне злоупотребе које могу да настану фиктивном ванбрачном заједницом.
Шта ако имате децу – морате ли да се венчате
Голубовић објашњава да не постоји разлика у брачним и ванбрачним заједницама „у случају да је отац признао очинство“.
„Обавезе према деци су једнаке јер она проистичу из права деце, а не из брака или ванбрачне заједнице“, каже она.
Родитељи који нису венчани имају право и да њихово дете добија дечији додатак, објашњава за БиБиСи на српском Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.
„Права родитеља и деце у ванбрачној заједици су се доста побољшала у односу на период пре десет година“, додаје Тотић.
„Ипак, постоје неке ствари које су чудне и које треба нагласити.
„Оно што је битно јесте да родитељи морају да иду у Центар за социјални рад и попуне додатне формуларе“.
Изузетак је и ако се ради о удовици која је родила ванбрачно дете.
„Онда постоји могућност да се ради ДНК тест, ако је прошло мање од девет месеци од смрти оца и ако за то постоји неки интерес“, каже Тотић.
Тотић саветује да се ванбрачни другови консултују са адвокатом и око некретнина које су унете у ванбрачну заједницу јер на њих партнер нема право.
Деца рођена у ванбрачној заједници имају једнака права као и деца у браку, осим када је у питању усвајање, каже Јасмина Михњак, психолог са портала Бебац.
Ипак, веома је битно да буду пријављени на истој адреси, те да су свесни да ће морати да заједнички пријаве дете после рођења“, каже Михњак.
„Труднице нам често долазе са питањем – шта ако живимо заједно, али нам личне карте нису на истој адреси?
„Увек их саветујемо да то промене, јер је заједничка адреса услов да би се доказала ванбрачна заједница и као родитељи остварили сва права из ње“.
Јесмо ли једнаки
Марков стан је уписан на њега, па је Јелени тестамент био једино решење, чак и када би извадили уверење о ванбрачној заједници.
„Наследни односи још увек не препознају ванбрачне другове као једнаке брачним, а законске препреке се јављају на сваком кораку“, каже Катарина Голубовић.
„Оне често вређају достојанство личности и право на приватан и породичан живот“.
Нажалост, објашњава Голубовић, „правило је да су државни органи ове одредбе углавном тумачили на штету ванбрачних партнера“.
„Читав корпус права и обавеза је готово немогуће пописати и направити разлику.
„Утолико пре би било потребно у потпуности изједначити брачну и ванбрачну заједницу Уставом.
„Уместо тога, препуштамо многобројним појединачним законима да ово регулишу према потребама државних органа“, додаје правница.
Јелена и Марко ипак нису одлучили да се венчају ни после овогодишње Недеље брака, која се у Србији обележава од 7. до 14. фебруара.
„Како смо цео живот, тако настављамо и даље“, каже Јелена.
„Јесте понижавајуће, али нам је прорадио неки инат“.
* Имена су промењена и позната су редакцији.
Марија Јанковић, БиБиСи на српском
