Захтев МУП-у за дозволу кретања и присуствовања литургијама

Услед све већег незадовољства православних верника због кршења њихових верских права забраном одласка на богослужења увођењем полицијског часа, најава забране окупљања на највећи хришћански празник – Васкрс и другим мерама које директно погађају вернике СПЦ који и чине већинско становништво Србије, објављујемо образац захтева, написан од стране адвоката.

Захтев треба копирати, односно преузети на рачунар, а затим га попунити (инструкције, наравно, обрисати). Попуњен захтев треба електронском поштом послати на имејл Министарства унутрашњих послова или полицијске управе или и једног и другог. Према препоруци адвоката, било би добро попуњен захтев одштампати, потписати и послати са личном доставницом, као ДОКАЗ ДА ГА ЈЕ МУП ПРИМИО И КАДА ГА ЈЕ ПРИМИО. Пошто нема много времена, свакако је добро послати електронски.

ОБРАЗАЦ ЗАХТЕВА:

***

 

Полицијска управа_______________

Маил адреса: [email protected]

ЗАХТЕВ И МОЛБА ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ПРАВА КРЕТАЊА У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА И ПОЛИЦИЈСКОГ ЧАСА, КАО И ЗАХТЕВ ЗА ПРИСУСТВОВАЊЕ НА ЛИТУРГИЈАМА, БОГОСЛУЖЕЊИМА У ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ДОМОВИМА

ХИТНО

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА:_____________________________________________

ПУНО ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АДРЕСА И МЕСТО ПРЕБИЛАВИШТА

Молим Министарство унутрашњих послова да ми изда дозволу за кретање од места адресе мог пребивалишта ____________________до места седишта цркве _______________и то у данима__________________ у времену _____________________ , такође, исто министарство молим да ми омогући да присуствујем богослужењу, литургијама а све сходно члану 43 Устава Републике Србије.

Образложење:

Како је Наредбом о ограничењу и забрани кретања лица на територији Републике Србије („Службени гласник РС“ број 34/2020, 39/2020, 40/2020, и 50/2020) забрањено кретање на јавним местима, без дозволе надлежног министарства, а имајући у виду чињеницу да је чланом 202 став 3 Устава Републике Србије („СЛ. Гласник РС“ 98/2006) прописано да мере одступања у ванредном стању ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чланом 43 Устава Републике Србије, и имајући у виду да члан 43 Устава Републике Србије гарантује слободу мисли, савести, уверења и вероисповести и да је свако слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да се по члану 43 став 4 Устава, ове слободе могу ограничити АЛИ НЕ УКИНУТИ, ВЕЋ САМО ОГРАНИЧИТИ и то САМО ЗАКОНОМ и само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње, молим да ми се омогући остваривање мог Уставом загарантованог права.

Законом о Црквама и верским заједницама („Сл. Гласник РС“36/2006) чланом 2 прописано је да се сваком у складу са Уставом јемчи право на слободу савести и вероисповести, а ставом 2 истог члана прописано је да слобода вероисповести обухвата између осталог и слободу да се у заједници са другима јавно или приватно, испољава веровање или верско уверење учествовањем у богослужењу и обављањем верских обреда, верском науком и наставом…

Чланом 5 истог Закона прописана је слобода удруживања и јавног окупљања ради испољавања верских убеђења, у складу са Уставом и законом, као и то да грађани имају слободу приступања црквама и верским заједницама, у складу са Законом.

Чланом 131 Кривичног Законика („СЛ. Гласник РС“, бр 85/2005, 88/2002 – испр., 107/2005 – испр, 72/2009 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019), прописано је кривично дело повреде слободе исповедања вере и вршења верских обреда.

Члан 131 Кривичног Законика:

Став 1 – „Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере казниче се новчаном казном или затвором до једне године“

Став 2 – „Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршеље верских обреда.“

Став 4 – „ Службено лице које учини дело из става 1 до 3. овог члана, казниће се затвором до три године.“

Поред члана 43 Устава Републике Србије и чланом 20 Устава прописано је да се људска и мањинска права, међу којима спадају и ова права која захтевамо да нам се њихово остваривање омогући, могу ограничити само АКО УСТАВ ТО ДОПУШТА И САМО ЗАКОНОМ.

Захтевам да ми се изда дозвола за право кретања, током ванредног стања а у време полицијског часа, као и дозвола за присуствовање литургијама и богослужењу, у цркви односно верском молитвеном дому. Сходно чињеници да није донет Закон о ограничењу овог права из члана 43 Устава Републике Србије, сматрам да имам ово право захтевати, посебно из разлога што став 3 члана 43 гарантује да је свако слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или У ЗАЈЕДНИЦИ С ДРУГИМА.

Ово право тражи се само за наведену сврху, остваривање Уставног права.

У __________                                                                          ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА:

Дана:                                                       (потписати се овде, а горе у наслову ставити

                                                                                      своје име и презиме и адресу)

Образац можете преузети на следећем линку:

ЗАХТЕВ ЗА ДОЗВОЛУ КРЕТАЊА И ПРИСУСТВОВАЊЕ ЛИТУРГИЈАМА-converted

Христос Васкрсе!