Владике у Москви и Кијеву чекају кључну одлуку о томе хоће ли Украјинска црква добити признату аутокефалност, чиме би се завршила руска верска надлежност у тој земљи и уздрмао православни свет.
Васељенски цариградски патријарх Вартоломеј, „први међу једнакима“ међу православним челницима, требало би у идућим месецима да донесе одлуку о украјинском захтеву да прекине духовне везе с Москвом.
У позадини кијевског захтева четири је године дуг сукоб између Украјине и проруских побуњеника на истоку државе због којих се велики број Украјинаца одрекао Руске Православне Цркве.
Руски патријарх Кирил могућност одвајања украјинске цркве од Москве назива „катастрофом за цело православље“.
Кирил се прошлог викенда састао с Вартоломејем у Истанбулу и покушао да спречи да се то догоди.
Православна црква у Украјини подељена је на оне који исказују верност Москви и оне који су одани непризнатом кијевском патријарху Филарету.
Иако је Цариградска патријаршија најстарија православна црква, она у Москви је најмоћнија и има највећи број верника.
Још увек није јасно шта би у пракси значило признање аутокефалности украјинској цркви. Руски верски стручњак Андреј Десницки каже како „нико не зна“ колико би цркава Москва изгубила у том случају. Но, експерти се слажу да би то свакако био ударац за руски духовни ауторитет у православном свету.
Вартоломеј већ одлучио
Украјински парламент у априлу је подржао захтев кијевске расколничке цркве патријарху Вартоломеју да се држава врати под његово духовно вођство.
Истакнуте су средњовековне везе Кијева и Цариграда и наглашено како је хришћанство у украјинску престоницу у 10. веку стигло баш из тог града, данашњег Истанбула, пре него што се 1686. окренуло Московској патријаршији, без обзира на историјску чињеницу да у десетом веку никакве Украјине није ни било.
И свештеници и политичари у Украјини тврде да је Вартоломеј већ одлучио да призна Кијевску патријаршију и чека се да то објави.
Извор из украјинске владе открио је АФП-у да је Кијев „на самом финишу“ стварања независне цркве и да се „све стране припремају на то“.
Но додао је да Украјина очекује „потешкоће“ које ће ове седмице произаћи из састанка двојице патријараха.
Украјински председник Петро Порошенко такође је недавно појачао своју реторику против крила украјинске цркве верног Москви.
Састанак упоредив са сусретом Трампа и Путина
А оно је, пак, критиковало уплитање украјинског парламента у верска питања. „Не желимо да се црква користи у геополитичкој борби“, истакао је отац Миколај Данилевич, портпарол Украјинске православне цркве Московске патријаршије.
Он децидирано тврди да његово крило цркве није „подређено“ Москви него је само повезано с њом.
Руски верски стручњак Роман Лункин тврди како патријарх Кирил од 2014. игра „изузетно опрезну“ улогу у московској украјинској цркви како не би појачао противруска осећања. Лункин наглашава како РПЦ никад не шаље директно помоћ проруским сепаратистичким властима у источној Украјини, као и да је оставила цркве на поново присаједињеном полуострву Криму под јурисдикцијом кијевског крила.
Данилевич је открио како његова црква очекује да ће да ће патријарх Кирил побољшати односе с Цариградом и решити украјинско питање.
„За цркву је овај сусрет попут Путиновог сусрета с Трампом“, рекао је портпарол, алудирајући на историјски састанак руског и америчког председника у јулу у Хелсинкију.
Српска и Јерусалимска патријаршија већ су се изјасниле против даривања аутокефалности украјинским расколницима од стране Цариградског патријарха. Према писању грчких медија, СПЦ је Вартоломеју послала писмо којим осуђује његове намере.
Напети односи
Лункин однос између Кирила и Вартоломеја описује „напетим“.
Кључни тренутак био је кад је Кирил 2016. заобишао скуп православних предстојатеља на Криту, први у више од хиљаду година, вероватно јер је једна од тема била и украјинско питање.
Москва и даље није опростила Цариграду што је преузео део естонске православне цркве после пада Совјетског савеза, каже Лункин.
Русија Ватроломеју такође замера на везама с црквама украјинске дијаспоре у Канади и Сједињеним Државама које су одане Кијеву.
Лункин украјински проблем назива „личном“ кризом патријарха Кирила.
Десницки не одбацује да ће Руска Православна Црква позвати Кремљ да „искористи свој утиецај“ на турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да створи притисак на патријарха Вартоломеја који се у питањима безбедности ослања на турску државу.
Руски митрополит Иларион је прошлог месеца за руске државне медије рекао како би одвајање украјинске цркве од Москве било „слично црквеном расколу 1054.“, мислећи притом на догађај којим се Римокатоличка црква одвојила од (Православне) Цркве.
„За Руску цркву ово је врста верског Мајдана“, закључио је Десницки, успоређујући овај верски сукоб с протестима на средишњем кијевском тргу 2014. после којих је збачен проруски председник Виктор Јанукович и који су на крају резултирали ратом у Украјини.
Најновије догађаје обележило је писање грчких црквених медија да је, у оквиру припреме за додељивање аутокефалности Православној Цркви у Украјини, Цариградска Патријаршија именовала своје Егзархе у Кијеву, Високопреосвећеног Архиепископа памфилијског г. г. Даниила, из Америке и Преосвећеног Епископа едмонтонског, г.г. Илариона, из Канаде, који обојица служе украјинским православцима у овим државама, а под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије.
Ова вест осванула је и на званичном порталну Цариградске патријаршије.
Оба егзарха Фанара послатих у Украјину служе верницима Украјинске Православне Цркве у својим земљама под Васељенском Патријаршијом.
Хина / Хронограф
