Надамо се да је коначно у нашем народу сазрело време да се оканемо одвратних комунистичких празника и да се вратимо својој традицији.
Не само да још увек славимо „8. март“ или „1. мај“ или грегоријанску „Нову годину“ у сред Божићног поста, него још увек имамо два града названа по комунистичким зликовцима Жарку Зрењанину и Бугарину Георги Димитрову, као и још гомилу улица и институција које носе имена највећих комунистичких злочинаца и убица. Оно што је најгоре, испада као да смо се саживели са тим накарадним празницима, одбацивши оно што су наши преци славили и по чему су се препознавали међу осталим народима.
А шта заправо славимо на овај дан, 8. март, и какве овај празник има везе са нама и нашом традицијом?
Када погледате чињенице, јасно је да овај тзв. празник апсолутно никакве везе нема са традицијама српског народа.
Иницијативу за обележавање дана жена, покренула је Социјалистичка партија Америке 28. фебруара 1909. године, док је „Интернационална социјалистичка конференција жена“, одржана 1910. године у Њујорку, предложила да се одреди један дан у години који ће бити дан жена.
Инспирисани иницијативама америчких социјалиста, „Друга интернационала“ (скуп светских социјалистичких и комунистичких организација), одржана у Копенхагену 1910. године, установила је „Дан жена“ на иницијативу немачке социјалитичке активисткиње Луиз Цајц, што је одмах подржала комунистички и феминистички лидер, такође из Немачке, Клара Цеткин.
Danas je osmi mart, praznik sažaljenja, praznik laži ili praznik ljubavi i poštovanja – kako se već kojoj ženi zalomilo.
— Duško Radović (@DuskooRadovic) March 8, 2013
Иако још није установљен датум, прве прославе овог социјалистичко-комунистичког дана жена, одржале су се у Аустроугарској, Немачкој, Швајцарској и Данској, када се на око 300 места клицало комунистичким идејама и одавала пошта жртвама Париске комуне (радикалним социјалистима револуционарима који су неуспешно покушали да наметну марксистичку диктатуру пролетаријата у Паризу током Француско-пруског рата и опсаде Париза) из 1871. године.
Пошто су 1914. године, у Немачкој, социјалисти и комунисти прославили Међународни дан жена баш у недељу 8. марта, интернационални комунисти и социјалисти одлучују да баш тај дан и у будућности буде Међународни дан жена. Значи то је сва поента овог дана. Немачки комунисти су га први пут прославили 8. марта и он је само због тога везан за овај датум.
Иако је овај празник осмишљен као борба за право гласа жена на изборима, они који су се залагали за такав празник укинули су право гласа свима (и женама и мушкарцима) чим су преузели власт и успоставили социјалистичке диктатуре почев од Русије октобра 1917. године, па све до наше земље новембра 1945. године.
Прва земља која је установила овај празник као званичан државни празник био је комунистички Совјетски Савез декретом Владимира Иљича Лењина 8. марта 1918. године.
И код нас је овај празник установљен доласком хрватских комуниста на власт иза совјетских тенкова октобра 1944. године. Прво прослављање овог празника бележимо 1945. године, а увео га је аустроугарски каплар и комунистички диктатор Хрват Јосип Броз Тито.
Касније у Титовој Југославији овај празник се прослављао школским приредбама али се претворио и у изговор за организовање крканлука, пијанства, шверца и напаствовања жена (са све куповинама цвећа, парфема итд.) по комунистичким самоуправним радним организацијама. Тако је, нажалост, остало и данас.
Надамо се и молимо да сазрева свест међу Србима, а нарочито међу Српкињама, о глупости и бесмислености комунистичког „дана жена“ у Србији.
ФБ Страница Историја Срба
