Прича новинарке и инфлуенсерке Мине Смиљанић, која је др Томислава Крајиновића, анестезиолога Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт“ оптужила за насиље, тачније да ју је вређао, малтретирао и ударао, одјекнула је у Србији.
Минине тврдње о искуству с овим анестезиологом, како се испоставља, нису усамљен случај. Нашој редакцији јавила се Оливера из Београда (пуно име познато је редакцији), која је поделила подједнако узнемирујуће искуство, пише Жена Блиц. Претрага на интернету такође показује да има породиља које тврде да су доживеле нешто слично.
– Др Крајиновић ми је био анастезиолог 2008. године, кад сам се порађала с другом ћерком. То је човек који вређа жене, много тога сам заборавила, потиснула, од свега што ми је говорио знам само да сам била на ивици суза.
Кад ми је давао епидурал, терао ме је да се савијем док седим на ивици кревета, с ногама под правим углом. „Савиј се, савиј се, још, викао је све време, а онда ме је у једном тренутку гурнуо и рекао: „Па ваљда ја знам колико жена може да се савије!“
Касније, кад сам се породила, дошао је да ме обиђе, поред мене је лежала још једна жена која се породила и он ју је питао како се зове лекар који је породио. Жена у том моменту није могла да се сети, а онда је он дрекнуо: „А знаш како ти се зове фризер, а доктора не можеш да се сетиш?!“. Била сам у чуду, он мени изгледа као човек који дефинитивно мрзи жене – каже нам Оливера из Београда.
Слично сведочење има и Маја Молдановић, чија прича гласи овако:
– Веома ми је драго да су се у болници у Панчеву, конкретно у породилишту, ствари толико промениле. Родила сам двоје деце баш у тој болници, 1995. године сина Страхињу и 1999. године ћеркицу Анастасју. Тада су бабице буквално урлале на жене које се порађају (рецимо „Шта се дереш, краво!?“; „Шта сад зовеш мајку, кад си се ј***** ниси је тражила!“ – и гомила других гадости које сам лично чула док сам и сама лежала у сали за порођај, где сам се постидела што сам и сама медицинска сестра).
Ове године сам родила треће дете, у Народном фронту у Београду. Нисам уопште задовољна понашањем анестезиолога Крајиновића, који ме је третирао као да сам дошла да му узмем паре уместо да му дам тих 12000 динара колико су ми наплатили епидурал. Он није урадио свој посао како треба, није ми дао довољну дозу анестезије тако да сам осетила дилатацију вулве коју је мануелно радила бабица, ушивање руптура на вулви и пражњење мокраћне бешике на силу катетером и то три пута. А да не причам како ми је др Крајиновић рекао да сам дебела (!?), који ће ми епидурал кад ми је трећи порођај по реду итд. Особље на трећем спрату у Фронту, где сам лежала после порођаја, је једном речју – ПРЕДИВНО! Верујте, од хигијеничарки до доктора (изузев вечито надрндане главне сестре) сви су свој посао радили максимално професионално. Једино замерам то што постоје дупли аршини кад су посете у питању, јер неким породиљама посета може у собу, а некима не. Зависи ко кога познаје…
Углавном, ово је делић мог искуства са гинеколозима и њиховим знањем, радом, посвећености послу, третману трудница и породиља итд. Могла бих о томе до сутра. Битно ми је да је све прошло, условно речено, како треба и да су ми деца жива и здрава, а и да сам ја извукла живу главу. Част свакоме, али кад је у питању трудноћа и порођај, вересија никоме. Увек потражите друго мишљење, неће вам шкодити информације од више лекара. Велики поздрав за све маме, нарочито за будуће – писала је Маја Молдовановић 2012. године.
Т.Г, Жена Блиц
