Данас обележавамо Зачеће Светог Јована Крститеља. Његово рођење је већ остарелима Захарији и Јелисавети најавио анђео. На иконама празника често видимо кућу у позадини, што симболише Божји домострој. По Божјем плану родиће се рођак Богочовека Христа – онај који ће припремити пут за Његову делатност. Како Христос каже, највећи од жене рођени.
Примећујемо и, неки би рекли, необичност што прослављамо нечије зачеће. Кроз библијску (али и светопредањску) историју имамо много случајева да бездетни родитељи после усрдне молитве добију дете (Аврам и Сара, Јаков и Рахиља, Јоаким и Ана…). Ово показује да је Бог и даље Творац, Он и даље ствара, а родитељи су савезници у Његовом чину стварања. Не заборавимо, да није воље Небеског Родитеља, ни наши земаљски нас не би могли родити. Не би могли ни зачети. И зато је зачеће – иначе – велик чин, то је настављање на Божје дело стварања.
Као што је некад Бог Својом речју створио универзум и прве људе, тако једнако и данас Својом речју чини да у љубави двоје људи настане нова личност. Кажем личност, јер ми не славимо настанак ембриона који ће касније постати Свети Јован, но славимо зачеће Светог Јована. Не сумњајмо ни на трен како је сваки нови живот Бог благоизволео и благословио. Сваки је део Божјег домостроја.
Уједно, како икона лепо приказује, овај празник је и прослава брачне љубави. Захарије и Јелисавета ће уз Јоакима и Ану, родитеље Богомајке, остати пример чисте супружничке љубави.
Напослетку, нека и сви бездетни родитељи из ових догађаја науче да не губе наду. Ако су се у љубави потрудили и молили, Бог може да им подари потомство. Много је случајева да се ово десило, некад кад су и лекари рекли како је немогуће или кад се чинило, попут Јелисавете, да и природа умањује могућности. Ако, пак, одговор и не буде сагласан жељи супружника нека не забораве да Бог зна зашто даје, а зашто не. Свакако је живот увек отворен да волимо и дарујемо себе другима.
Срећан празник.
