Дане Биорац се настанио на Голији пре шест година, емисију о њему је гледала Кристина из Сарајева, која је дошла на планину да га упозна. Родила се љубав, а пре два месеца рођен је и мали Јован.
Пре годину дана Курир телевизија је дирнула јавност репортажом о овом момку рођеном у Новом Пазару и за тај прилог аутори су награђени на многим фестивалима. О њему се потом писало, снимане су емисије… Постао је најпознатији српски горштак.
А једну емисију гледала је у свом дому у Сарајеву једна Кристина. Њој је сада 19 година, а тек пунолетна спаковала је нешто ствари и запутила се у Србију. Стигла је на Голију. И остала. Пре два месеца се породила.
– Дао сам сину име Јован, јер ми је крсна слава Свети Јован. Када се родио, прве су ми честитале комшије, које не живе уопште близу, али су ми дошли. Била нам је и Кристинина породица. Много смо срећни! Најважније ми је да је порођај прошао како треба и да су беба и жена добро – каже скромни младић за Курир. Са Кристином га је спојила, каже, судбина.
– Дуго сам живео сам. Она ме је видела у емисији, дошла да се упознамо и била је овде три дана. Онда сам отишао да упознам њене родитеље, и ускоро је затруднела. Плашио сам се да ли ће све бити у реду пошто нам је прво дете. Свестан сам да не можемо до лекара тако лако, али бар имамо струју – прича Дане и додаје да у град сада мора да иде чешће него пре:
– Раније нисам морао да силазим са планине до града по два месеца, некад и дуже. Тада сам ишао само по намирнице. Сада морам да идем једном недељно јер нам требају пелене за бебу, храна, влажне марамице, крема… Финансијски ми је мало теже него раније, мени ништа није требало, имао сам да поједем и преживим, а беба је друго. Али сналазим се, продам стоку, косим, радим пољопривреду. Радим по цео дан, као што сам и пре – прича овај момак. Додаје да сада има само пет-шест оваца и 20 говеда.
Људи, где ће вам душа – Плаћају му мање за стоку јер знају да мора да заради за дете: Дане Биорац каже да много лакше функционише откад имају струју, али и да многи користе то што он има дете. – Немам често контакт са новцем, ретко и продајем шта. Али пре кад сам продавао говеда и овде, добијао сам добру цену за њих. Сад неки користе то што знају да морам да зарадим за дете, па неће да плате реално колико кошта, него мање. А знају да немам куд, требају нам паре за бебу. Свима је криза, али ето, изгледа да су неки спремни и да искористе то што имам бебу и знају да нам је теже јер све морамо да јој обезбедимо – каже млади горштак.
– Продао сам много оваца јер ми је требао новац да обиђем све институције и прибавим све папире за књижицу, да не плаћамо доктора и кад се породи, јер нисмо имали пара за то. Али не жалим се, ове овце ће се размножити, битно је да је дете живо и здраво – вели горштак.
Каже да би он и Кристина волели да имају још деце.
– Чекаћемо да Јован мало порасте. Не може то да се на Голији тако исфинансира, треба новца за децу. Али ако Бог да, биће их још.
Путовали два сата до Пазара – Успео сам да стигнем да се беба роди у болници: Дане се раније до града спуштао на коњу, а за то су му била потребна три-четири сата. Сада вози „ладу ниву“, која му је добродошла када се Кристина порађала. – Када јој је пукао водењак, морао сам хитно у град. Породила се у болници у Новом Пазару. Упалио сам „ниву“ и за два сата смо били у болници. Било је топло, пут је био добар, али је далеко. Добро је да се беба није родила у колима. Сачекала је да стигнемо код доктора и све је добро прошло.
Док разговара са нама, покушава да упали аутомобил.
– Стао је, нисам имао гориво, и сад кад сам сипао мало, неће да крене. А где баш сад да ме остави, имам много посла. Још мало па ће зима, морам све да завршим. Сваког дана радим око стоке, она не може да чека, а треба да вадим кромпир док све се не смрзне. Не стижем са бебом да будем много, али мама га добро чува, а ја само припомогнем.
Сузана Трајковић, Курир
