Србија је прошлог јула прихватила двојицу терориста из Гвантанама, а та вест је узнемирила многе становнике наше земље који су се забринули за своју безбедност. Ипак, као и многе друге ударне вести, и ова је убрзо пала у заборав.

Заборављено се осећа и један од двојице бивших „становника“ озлоглашеног америчког затвора, Мансур ал-Дајфи, означен као „борац нижег ранга“.
Данас живи у Београду, у малом, оскудно намештеном стану, у програму ресоцијализације има одобрену малу месечну стипендију, као и плаћене часове српског језика, пише амерички НПР.
Ипак, како каже у интервјуу за амерички медиј, то што је слободан после 14 година не вреди му много.
„Када су ме довели у Србију, мој живот је постао гори. Уништили су моје снове. Не зато што волим Гвантанамо, већ ми је овде просто лошије. Осећам се као да сам у новом затвору“, каже он.
Новинар НПР подсећа да су преговори са „државама прихвата“ били прилично компликовани за владу САД, као и да пет од двадесетак затвореника из Гвантанама није нашло нови дом упркос убрзаном процесу у последњим месецима Обамине администрације.
Ал-Дајфи јесте, иако је његова жеља била да се врати у родни Јемен. Ипак, због нестабилности у тој земљи, „повратак кући“ је немогућ.
Како каже, надао се одласку барем у неку од арапских земаља. Енглески је научио у Гвантанаму, али на часовима српског није далеко одмакао. Сматра да изгледи да настави са образовањем, да нађе посао, да обнови друштвени живот нису велики јер га прати стигма човека оптуженог за тероризам.
Зато је и у Србији покушао да нешто промени штрајкујући глађу.
„Тражим да ме пребаце у другу земљу, где могу да започнем нови живот. Желим да оснујем породицу, да завршим започети факултет и живим као нормална особа. То је све што желим, ништа више. Мој сан је обичан. Једина нада ми је да одем одавде, да одем негде где могу да рачунам на неку подршку, у било коју земљу у којој бар нешто од свог живота могу да направим“, рекао је он.
Новинар НПР наводи да је у Србији одмах морао да разговара са полицијом када је кренуо на интервју, а да је затим разговарао и са државним званичницима, „све до премијера“. Сви су му рекли да се „Ал Дајфи прилагођава животу у новој средини“.
Међутим, после првог интервјуа, бивши затвореник из „Гитма“ је нестао, да би се касније појавио у хотелу у ком је одсео новинар и рекао да су га „непозната маскирана лица напала у стану и рекли му да ако жели да остане, мора да престане да лаже и игра разне игрице“.
Како је рекао, претили су му да ће га „ако му се овде не свиђа, одвести тамо где му се свакако неће свидети“.
„Било је тешко интервјуисати човека који је био затворен у Гвантанаму у сопственој хотелској соби. Ситуацију је компликованоијом чинило то што и даље нисмо знали ко је он заиста. Ухваћен је 2001. у Авганистану, када је рекао да је тренирао са Ал Каидом и сусретао се са Осамом бин Ладеном. Власти САД сада кажу да је он борац нижег ранга, који је лагао како би представио своју улогу важнијом. Али ако је лагао око тога, како му веровати сада“, наводи новинар НПР Арун Рат.
Тај разговор се одиграо у новембру, а његов штрајк глађу је прекинут месец дана касније, након „апела његове мајке“.
Такође, у тексту објављеном на НПР-у се наводи и ситуација од пре неколико недеља у којој Ал-Дајфи новинару преко видео позива показује како скида тапете и показује „три скривене камере у зидовима“.
„Затим су, наоружана маскирана лица су ушла у стан и почела да га претресају“, наводи се. У питању је била полиција, која је човеку затражила телефон, а он је одбио и након кошкања викнуо: „Нисам глуп, ја сам веома паметан, веома опасан“.
„Веома паметан и веома опасан. То је оно што је срж проблема. Да ли је Дајфи права претња или само очајан човек сатеран у ћошак. То је оно што и Срби желе да знају“, наводи новинар Арун Рат.
Разговор са полицијом је завршен у много мирнијем тону, а Дајфи је људима дао лаптоп и телефон, који су му „убрзо враћен, након што су са њих побрисани сви подаци“.
Подсетимо, да се двојица притвореника из затвора Гвантанаму на Куби пребацују у Србију, саопштио је Стејт департмент у јулу прошле године, изражавајући захвалност Србији на „великодушној помоћи“.
Тада је објављено да је „јеменски притвореник“ некада „вероватно био нижи борац повезан са Ал Каидом“, али је променио начин размишљања у затвору, научио енглески и завршио курсеве потребне да добије диплому средње школе.
Од 2012. године, углавном се придржавао правила притвора, навео је „Њујорк тајмс“.
Премијер Александар Вучић је у наредним данима рекао да затвореници из Гвантанама неће представљати никакву опасност по безбедност грађана, јер ће бити под надзором 24 сата дневно.
Он је рекао да је 17 европских земаља, међу којима су Велика Британија, Немачка, Шпанија, Португал, примиле затворенике из Гвантанама, али да се јавност у тим земљама тиме не бави.
Други затвореник је држављанин Таџикистана који је чекао на трансфер од 2009. године када су притворске власти закључиле да представља довољно ниску претњу да може да буде пребачен у неку сигурну земљу. Он је заостао у Гвантанаму зато што је закључено да не може безбедно да буде враћен у своју земљу, пише Њујорк тајмс.