Амерички председник Вудро Вилсон је 28. јула 1918. године својим грађанима упутио поруку која је прочитана у црквама широм земље и објављена у свим главним новинама. Српска застава подигнута је изнад Беле куће и постављена на свим важним зградама америчке престонице. Порука је овако гласила:
Народу Сједињених Америчких Држава:
У недељу, 28. јула, навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља, решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио.
Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље, десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и пошто су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.
Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за која се Србија витешки борила и пропатила, иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом, који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.
Ово се не може обележити на више прикладан начин, до у нашим црквама.
И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.
Вудро Вилсон, председник
Бела кућа, јул 1918.
