СРПСКИ МАНАСТИР Светих архангела У ЈЕРУСАЛИМУ – Да ли ће нам бити ВРАЋЕН?

Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила је око 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму, непосредно у близини Цркве Светог Гроба (Црква Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије.

српски манастир
Манастир Светих архангела у Јерусалиму/Фото: wikiwand.com

На темељима рушевина старог византијског манастира који је ту био од 4. до 9. века, краљ Милутин је у част византијске победе над Турцима подигао овај манастир за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Подизање овог манастира уско је везано за један историјски догађај о којем се данас врло мало зна. Подигнут је после бриљантне победе српске војске у Малој Азији.

О том догађају писао је Милутинов летописац, архиепископ Данило. Он у свом летопису пише да је краљ Милутин своме тасту, византијском краљу Андронику Другом, у помоћ против Турака послао елитне ратнике под вођством војводе Новака Гребостеке који су до ногу потукли Турке.

Архиепископ Данило је записао: „Срби су њихова тела секли као трску“. После ове победе, краљ Милутин је подигао цркву Светих архангела, а после је саградио конаке, малу болницу и једну гостионицу за све српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи.

Манастир је подигнут на месту на коме се архангел Михаил јавио цару и псалмопеснику Давиду.

Кад је цар Давид пребројавао народ у Израиљу и Јудеји, Бог се разгневи на њега и опомену га преко пророка и даде му три могућности за избор казне. Иако се цар покајао, морао је изабрати једну од ове три казне: седам година глади, три месеца гоњења од непријатеља или помор становништва. Цар је изабрао ову трећу. Страдало је седамдесет хиљада људи. Тада би знамење и Свети архангел Михаило спусти мач у корице. То место је обележено сребрним стубићем у средишњем делу цркве до олтара.

српски манастир
Место на коме је Свети архангел Михаил спустио свој мач/Фото: svetazemlja.info

Цар Душан је 1348. године одредио помоћ овом манастиру – Дубровник је издвајао 500 перпера годишње на име царине за продају соли Србији, манастир Светог Спаса на Бојани 100 перпера, а манастир Светог Николе на Врањини, острву на Скадарском језеру, дао је јерусалимском манастиру као метох и он је био дужан да за његове потребе издваја пола својег годишњег прихода.

За време цара Уроша овај манастир примао је 100 перпера годишње од Стона. Ту су почели да се окупљају и руски калуђери, који нису имали свој манастир у Палестини.

У кодексном рукопису Грка Атанасиоса Ипсиландиса, писаног у осамнаестом веку, који је пронађен пре десетак година на Синају, пише: “Срби монаси, који су били под јурисдикцијом пећког архиепископа, одавно су обитавали у манастиру светог Архангела у Јерусалиму и управљали њим”. Ово се односи на 1533. годину, и то је доказ да је у првој половини шеснаестог века манастир био српски.

У првој половини 17. века упади бедуинских племена учинили су своје. Манастир је опљачкан, страдало је његово целокупно братство и он је запустео. Мада, има података да је манастир замро због куге. Наравно, кад је сасвим нестало српске државе, и кад су приходи усахнули, Грчка патријаршија у Јерусалиму је преузела српски манастир и држи га и данас.

Многи црквени великодостојници, патријарси, монаси, побожни грађани ишли су на ходочашће у Јерусалим у манастир Архангела Михаила и Гаврила. Међу њима су поред Немањића и других српских владара били и патријарх Арсеније трећи Чарнојевић (1683) који је манастиру подарио Евангелије на старословенском језику.

Нема докумената који сведоче о томе шта је све на њој рушено и преправљано, каква је била, кад је саграђена. Ипак, то је, нема сумње, црква Светих архангела Михаила и Гаврила, коју је велики краљ Милутин Стефан Урош подигао у част победе над Турцима и дао јој име крсне славе свих Немањића.

српски манастир
Литургија у манастиру Светих архангела у Јерусалиму/Фото: spc.rs

Свети Синод Српске православне цркве је послао молбу Јерусалимској патријаршији да се манастир врати у окриље СПЦ.

Извор: Wikipedia