Постојала је извесна разлика у тим обредима. Освећење воде које има своје порекло у првим вековима хришћанства вршило се помоћу одређених молитава, призивањем наитија Светога Духа, као и крстоликим благосиљањем и погружењем у воду Часнога Крста, што и данас чини елементе сваког водоосвећења. Тада још није постојало правило када, где и како се врши водоосвећење.
Данас су већ позната два освећења воде: велико и мало.
Велико водоосвећење се врши два пута у години на Крстовдан (Навечерје Богојављења) и на Богојављење, у коме се сећамо Крштења Исуса Христа у реци Јордан. Мало водоосвећење врши се у различитим приликама, при другим црквеним чиновима и обредима, на Васкрс и пред крсну славу домаћина, па и на тражење појединих верника – у свако време и на сваком месту: у кући, у пољу, у врту и тако даље.
Црквене књиге не пишу о томе колико се дуго може чувати Света Водица, нарочито она која се освећује на Крстовдан, Богојављење и Васкрс, али према народном предању које је Црква прећутно усвојила, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова водица, сипа у бунар, у реку или у цвеће. Битно је просути је тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу, али, ако имате где да држите флаше са светом водом, немојте је просипати, него чувајте и те старе.
Света Водица, нарочито она Богојављенска нема ограничени рок трајања и не може се покварити нити губити своји благодат. Зато можете заувек да је чувате. Неке породице сваке године, од нове водице, када је донесу из цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу, некад стару и по 30 година.
Васкршња света вода се ипак троши и у току поста је треба узимати свако јутро по мало пре јела, и тако потрошити. Она се управо и освећује са тим циљем да би свети велики празник Васкрсење Христово дочекали у освећеним домовима, али и са освећеном душом својом (као храмом Духа Светога), чему побожно коришћење свете водице итекако доприноси, стоји на спц-алтена.
Освећена водица за крсну славу троши се на справљање славског колача и кољива, а може и да се остави мало за пиће да сви чланови дома попију по гутљај за освећење душе и тела.
Телеграф
