Доктор ветеринарске медицине из Србије: Канцерогено месо препознаћете по ОВОМЕ. Одмах га вратите на полице

За портал “Ало” дао је корисне савете бивши савезни ветеринарски инспектор, доктор ветеринарске медицине Мирослав Стојшић, указујући на шта треба да обратимо пажњу како бисмо знали у којим случајевима сланинице, кобасице, виршле, паштете и шницле никако не би требало да спустимо у корпу!

месо

Да бисте и ви знали шта да купите, упамтите ове корисне савете!

Од највећег значаја је да читамо декларације. Први разлог да не купите кобасице, виршле и саламе јесте ако на декларацији стоји ознака МСМ. То значи да је месо машински сепарисано, самлевено с костима, у којима су депоновани сви антибиотици, хормони, тешки метали и остали отрови које је животиња током живота појела. Исто важи када на декларацији пронађете емулгаторе нитрите који су обележени Е249, Е250, Е251 и Е252. Штетни су зато што с аминокиселинама из меса стварају канцерогено једињење нитрозамин.

Одмах вратите на полицу кобасице, виршле, саламу и паштету ако сте на декларацији уочили полифосфате који се обележавају Е451, Е452 и Е453, јер су генотоксични или народски речено, оштећују нам гене. Посебно водите рачуна да не једете ниједан производ који садржи Е407, како се обележава карагенан. Он се лепи за зидове црева, ствара ранице које после могу да се претворе у рак дебелог црева”, упозорава Стојшић.

Како додаје, ако сте прочитали да неки од производа садржи побољшивач укуса глутаминат, то је доказ да у њему нема меса.

“Све што сам навео односи се на трајне и полутрајне сувомеснате производе. Када је месо у питању, ако купујете, на пример, свињске шницле, обратите пажњу да ли је месо прошарано жилицама масти или не. Ако јесте, те животиње и нису тако лоше храњене. Уколико нема ни грама беле масноће, а водица цури из њега, доказ је да су свиње, уз храну, добијале хормон раста и антибиотике. Спремање меса требало би да буде тако да не загори. У тој загорелој маси појављује се једињење диоксин, који је канцероген. Најбоље је кувати га, пећи завијеног у фолију у рерни или тефлону, у уљу, а може и на електричном роштиљу. Ако неко воли баш мирис дима, може да пече месо и на роштиљу на угаљ. Притом да води рачуна да се месо ставља на решетку када угаљ престане да дими и када се створи јак жар”, објашњава др Стојшић.

Он упозорава и да деци свакако не би требало давати прерађевине, нарочито не паштете и виршле. На крају, паштете уз мало труда можете направити и сами!

Др Стојшић наводи и да отворимо четворе очи када купујемо сланину:

“Виђали сте дебелу сланину која, када се пресече, има делова који изгледају као желатин или неки гел. Е то никако не једите. То значи да је у њу убризгано 30 одсто од њене тежине такозване саламуре. Она представља раствор нитритне соли у води у који су додати сојини протеини, полифосфати, карагенан, витамин Ц и шећер! Дакле, све оно што сте лупом прочитали у декларацијама на кобасицама, виршлама, салами и другим производима. Та сланина је штетна по здравље. Ако је пакована, на њеној декларацији морало би да пише шта садржи саламура, али се тога нико не придржава”, објаснио је он.

Ало