Иако се Међународни дан деце оболеле од рака обележава редовно, чињеница да је Србија је прва у Европи по броју деце оболеле од рака, као и да се много деце лечи помоћу донација СМС-ом, из године у годину остаје непромењена.
Дечји рак је један од најчешћих узрока смртности деце, а по истраживањима IARC (The International Agency for Researć on Cancer – www.iarc.fr) из 2015. дечји рак је у порасту.
Од седамдесетих година прошлог века је тај број, глобално за децу од 0-14 година, порастао са 165.000 на 215.000, а за тинејџере од 15-19 година, годишње је број новодијагностикованих 85.000.
„Вероватноћа да добијеш на лутрији је 1 у 175 милиона, вероватноћа да дете добије рак је 1 у 285“, саопштило је Удружење излечених пацијената „Младица“.
Претпоставља се да је тај број и већи, јер многе земље, као што је наша, немају регистар за рак који прати ову популацију. Србија је прва у Европи по броју деце са раком.
„Дечји рак је мање учестао него рак код одраслих. Стопа преживљавања је већа код деце него код одраслих. У развијеним земљама стопа преживљавања је 84 одсто. У Србији је око 70 одсто. Већа стопа преживљавања је по високој цени, јер остају последице лечења“, наводи се у саопштењу „Младица“.
Из тог удружења позивају све на едукацију и стварање услова који ће значити: Рану дијагностику, лечење и дугорочно праћење последица лечења.
Брига о младицама (бившим пацијентима) и њиховом здрављу у годинама после лечења је једнако важна као и лечење.
По европском стратешком плану за децу и тинејџере са раком се ове две ствари изједначавају, јер 95 одсто младића има неку дугорочну последицу (проблеми са срцем, стерилитет, појава секундарног малигнитета).
Од малигних болести у Србији је оболело 334 деце до 19 година, а најзаступљенији облици рака су леукемије, тумори мозга и лимфоми, саопштио је прошле године Институт за јавно здравље уочи обележавања 15. фебруара, Међународног дана деце оболеле од малигних болести.
У узрасту до 19 година, у Србији је умрло 49 деце, а скоро две трећине преминуле деце било је узраста до 15 година.
Као и у већини земаља у развоју, у Србији је готово две трећине новооболеле деце било управо узраста до 15 година, упозоравају из Института „Др Милан Јовановић Батут“.
Три групе обољења – леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљење малигне болести у дечјем узрасту, односно готово половину свих малигних болести дечијег узраста и управо те болести најчесћи су разлог смрти.
Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту, од којих болује 30 одсто оболеле деце, следе тумори мозга са 11,5 одсто и лимфоми са шест одсто.
Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста до 14 година, одмах иза повреда, указују из „Батута“.
У том смислу, истичу да је најважнији задатак здравствених радника и шире друштвене заједнице едукација деце и адолесцената, као и њихових родитеља о значају превенције, првенствено стицањем здравих животних навика.
На значај потребе за глобалном акцијом у решавњу изазова малигних болести, указало је у саопштењу и Удружење родитеља, старатеља, деце и пријатеља деце оболеле од малигних болести „Чика Боца“.
Из тог удружења истичу да је потребна едукација, али и стварање услова за рану дијагностику, лечење и дугорочно праћење последица лечења.
Такође, додају да је потребан регистар за рак који прати ову популацију.
Међународни дан деце оболеле од малигних болести успоставила је 2002. године Међународна конфедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља света.
На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.
Тај дан се обележава сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.
Танјуг
