Социјални рад је важна делатност за једну земљу која тежи да иде напред, али и да сагледа недостатке у свом функционисању. Ту треба напоменути да су посебно важни: приступи, функционисање, циљеви, инструменти у социјалном раду, који се надовезује на социјални политику.
Може се рећи да је то академска дисциплина на државном нивоу.
У социјалном раду важно је да све функционише како треба или да бар већина елемената функционише како доликује.
Унутар социјалног рада који мора функционисати као најбоље државно предузеће постоје:
1.референт за евиденције
2.праћење кадрова
3.социјално осигурање
4.планирање кадрова
5.радни однос (релација)
6.служба социјалног рада
7.правна служба
8.кадровска служба
9.општи послови од значаја за грађанство
То би биле неке најосновније одреднице социјалног рада, као државног највећег предузећа у једној земљи, у овом случају – Србији.
Људски рад је свеопшта и неопходна делатност. То је најважнији облик организовања свих у друштву.
Производња или производни рад и радна способност су врло важна за формирање што бољег социјалног функционисања.
Људски рад има више аспеката:
1.Психолошки
2.физиолошки
3.економски
4.правни
5.политички
6.урбани
Ови аспекти су одређени биолошком предиспозицијом. Човек се троши у свом раду и животу. Хумани услови за рад су такође врло важни.
Нормални услови рада који су неопходи су:
-физичка радна средина
-социјална радна средина
-мотивациона радна средина
-друштвени ниво стандарда
Неопходно је да се такви услови рада створе за нормално функционисање у радној средини.
Такве поставке социолошки би биле хуманизоване у раду. Хуманизација мора да потврђује радом свесно биће које се према раду односи са задовољством и као његов власник.
Хуманизација рада доводи до задовољења човекових радних потреба али и остварење ефективне производње коју постиже са задовољством. Амбиција је ту важна, али само као жеља за још бољим успехом.
Хуманизација рада је још шири појам. Обухвата и међурадне односе на свим нивоима, социјалну средину и животне потребе.
Ту се појављује образац културе рада. Култура рада представља низ мера усмерених на то да радна средина буде погодна за радника и да уређује све његове/њене потребе, као и да даје естетске компоненте. Социјално функционисање у предузећу доприноси развијању културе рада у колективу.
Повреде на раду
Повреде на раду се не смеју занемарити у људском фактору. У 18. веку, повреде на раду су биле масовне. Касније, појавом индустрије у 19. веку, те појаве постају још масовније.
Прво помињање повреде на раду, као појма, везује се за осигурање за случај повређивања и несреће на послу. У Немачкој је такав закон донесен 1844. године. Тада се употребљава први пут термин „осигурање за случај од повреде на послу“. Под повредом на раду се сматра психичко и телесно повређивање.
у Италији се под повредом на раду подразумева оштећење организма услед спољних утицаја. У бившем СССР-у под тим појмом се рачунало више спољних фактора који утичу на повреде на раду.
Важно је истаћи да се повреда догодила на раду, у радном простору, да се десила физичким или хемијским дејством итд.
Психолози и социолози који се баве индустријом сматрају да су повреде на раду последица недовољне адаптације радника на послу.
Професионалне болести
Обухватају оболења и повреде здравља које су проузроковане на раду, за време обављања радног задатка.
Имамо специфична професионална оболења и неспецифична професионална оболења.
Специфична професионална оболења су она која се учестало јављају међу радницима одређених делатности.
Неспецифична оболења су општа оболења која су много чешћа код радника неспецифичних послова.
Инвалидност
Инвалидност је врло значајна категорија у социјалном раду и у области социјалне сигурности. Као појам, највише одговара условима рада у предузећу. То је врло сложен посредично-узрочни ланац изложен бројним факторима у условима рада и живота. Зато је важна социјална сигурност.
Инвалидност постоји кад код радника настане трајно смањење или губитак способности за рад.
Појам заштите на раду
То је комплекс активности и мера у предузећу које имају за циљ спречавање повреда на раду. То обухвата физички, психички али и морални интегритет.
Kако напредује техника и технологија познато је да се човек нарочито у високо-развијеним и развијеним земљама или државама физички мање троши, али се психички све више троши.
Заштита радника мора да буде целокупна и свеобухватна. Човек је мисаоно и морално биће. У предузећу би требало да се задовоље све потребе радника. Ту треба да је јак друштвени стандард.
Борба за бољи живот радника има дугу историју. Података о њој има нарочито у записима из 18. и 19. века. Тако почетком 19. века, у Великој Британији (Енглеска) Парламент је морао да донесе први закон о ограничењу дужине рада за раднике али и децу – раднике услед великих штрајкова и побуна. Тад се први пут у једној капиталистичкој земљи уздрмао капитал капиталистима. Држава је била приморана да установи одређена права радника и обавезе послодаваца.
Немачка крајем 19. века, такође услед штрајкова и побуна радника, спроводи велике социјалне мере које су преточене у реформе.
Роберт Овен је први покренуо социјалну функцију предузећа у Њу Ленарку 1800.године. Залагао се за стварање предузећа без сиромаштва и порока, а циљ је био и да нема незапослених. Дао је налог да се изграде мали станови, али уредни, за раднике и њихове породице. Он је први основао дневни боравак за децу.
У САД у 19. веку, велика индустриска компанија Форд ангажује лекаре, психологе и социјалне раднике да мотре на запослене. И тамо су биле побуне радника нарочито почетком 20. века.
Данас привредно најбогатије земље какве су САД, Јапан, Немачка, Француска, Велика Британија, Русија итд.имају врло развијену социјалну функцију у предузећима.
У Јапану важи теорија да су социјална предузећа у ствари социјалне установе.
Привредно развијене земље се баве многим питањима у домену услова рада али и живота радника. Раднички синдикати (Union Trade) у скандинавским земљама, Холандији, Великој Британији итд. су врло јаки. Они пажљиво посматрају однос државе и капиталиста према радницима. Посебну пажну посвећују амбијенту рада, исхрани, становању, одмору, здрављу запослених итд. Наравно, нигде није баш све идеално.
*Аутор је мастер социјалног рада
