Слику је могао ко хоће да слика и намерно налепи. Фитосанитарна инспекција је на граничном прелазу Градина прегледала узорке, а ових дана тестирала и узорке који су сасвим у реду, тако да смо тај парадајз дали у продају и продали – каже Милић Марјановић.

Милић Марјановић, власник фирме „Милић агруми“ из Сурчина, која је увезла парадајз на чијим се кутијама се нашао натпис на декларацији „кора није за људску исхрану“ тврди да му је неко сместио, нашалио се или да је у питању штампарска грешка на налепници. Он гарантује за робу коју је легално увезао јер је, како каже за „Телеграф“, прошла све потребне контроле и не намерава да промени делатност.
Милић не сумња ни на кога конкретно.
– Ради се о нечијој лошој шали или штампарској грешци. Слику је могао ко хоће да направи и намерно налепи – рекао је Милић и додао да спорна налепница на којој стоји „кора није за људску исхрану“, нема ни логике „јер парадајз нема кору“.
Фитосанитарни инспектор министарства пољопривреде Ненад Милојевић јуче је за „Блиц“ потврдио је да је парадајз из Турске контролисан и да је безбедан за употребу, као и да је ветроватно дошло до техничке грешке у декларисању. До грешке је, наводно, могло да дође због тога што се увозник, осим увоза парадајза, бави и увозом агрума из Турске.
Парадајз, увоз из Турске, са декларацијом на којој пише да кора није за људску исхрану, изазвао је праву пометњу и страх код потрошача. Трагом фотографије на друштвеним мрежама инспектори Фитосанитарне инспекције корацима уназад, проверили су увозника као и дозволе за увоз и установили да је тај парадајз безбедан за јело, као и да је прошао све законом прописане контроле.
Па откуд натпис на декларацији?
– Са сигурношћу тврдимо да је тај парадајз безбедан за исхрану. Реч је о техничкој грешци и пропусту увозника, који се иначе бави увозом агрума, па се на декларацији нашао натпис „кора није за људску исхрану“ – каже за „Блиц“ Ненад Милојевић, начелник Фитосанитарне инспекције министарства пољопривреде.
OVO JE DOŠLO DO MENE SA KVANTAŠA! Paradajz uvezen iz Turske sa naznakom na etiketi: KORA NIJE ZA LJUDSKU ISHRANU!!!!
Gde je ovo dalje otišlo?? Kome će ovo dalje da prodaju? pic.twitter.com/5yv0SfNdKh
— Marko Samardžija (@pile_istoka) 06. април 2018.
Увезено 21,7 тона из Турске
Провером је утврђено да је парадајз који има спорну декларацију, увезен из Турске 24. марта, и то у количини од 21,7 тона. На граници је обављена контрола пошиљке, узорковање, као и провера безбедности на пестициде. Узорци су послати у лабораторију, а резултати су стигли 27. марта.
– Утврђено је да је парадајз безбедан за исхрану и дозвољено је да увозник може да га стави у промет. Декларација је била у складу са правилником и није било обележја да кора није за исхрану. Претпоставка је, а то смо у разговору са увозником схватили да је можда дошло до техничке грешке, јер се они баве и увозом јужног воћа, те је она остала на делу декларације, као препорука и тако направила пометњу – истиче Ненад Мијаиловић, начелник фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде.
На „кванташу“ нема „тог“ парадајза
Накнадном контролом Кванташке пијаце у Београду, утврђено је да парадајза са спорном декларацијом, а где је наводно фотографија и настала, више нема. Незванично смо чули, и да је можда и конкуренција умешала своје прсте…
После свега намеће се питање, да ли ако лимун има препоруку на декларацији да кора није са исхрану то значи да он ипак у себи има недозвољене супстанце, и да га уопште не треба користити, наш саговорник указује да се и приликом увоза лимуна испитује безбедност целог плода укључујући и кору. Само са дозволом, а после свих лабораторијских анализа, лимун из увоза може да се стави у промет.
Лимун на посебној „лупи“

– Лимун се нарочито испитује због тога што се кора прска а како би што дуже трајао. Испитује се ниво пестицида као и контрамината, а нарочито се контролишу они увозници код којих је било раније пропуста. У случају да се утврде неправилности, производ се уништава у присуству инспектора и увозника – каже Ненад Милојевић.
Да ли су још неки агруми спорни, када је реч о кори? Наш саговорник одговара да није било откривених неправилности ни код поморанџи, ни мандарина, ни грејпа.

Горан Паповић, из Националне организације потрошача, истиче за „Блиц“ да, нажалост, када није сезона одређеном воћу и поврћу, се дешава да оно на себи има и неке супстанце које нису препоручиве у људској исхрани. То важи за оно које стиже у Србију из далека, бродским транспортом, те стога саветује опрез и да се воће или поврће увек опере.
– Парадајз се рецимо третира етиленом да би брже сазрео, као и фунгицидом, како се не би убуђао. Ова ситуација са декларацијом на кутији парадајза на којој пише да кора није за људску исхрану је у сваком случају чудна и немам логично објашњење – каже Паповић.
Блиц/Телеграф/Хронограф