Бадава човеку све, без Христовог Васкрсења и узалуд је Христос Васкрсао, ако ниједан човек у то не поверује. Сложене ли везе и узвишене ли части човеку! Благо онима који повероваше!
Стање људског ума и душе привлачи велике и оригиналне идеје, са једне или друге стране, добра и зла. И те идеје, саме по себи, нису важне ако се не оживотворе. Њихово оживотворење најчешће чини други појединац или група, мимо носиоца идеје. Како је то добро уређено, како би дошло до повезивања, саборности људи.
Ево ових дана наступила је петнаеста година како сам у Удружењу „Заједно до истине“ писао саопштење „Народ се пита“. У њему сам најавио активности у вези с прикупљањем потписа грађана који траже да се на референдуму изјасне да ли су за издвајање Републике Српске из, како сам говорио, наметнуте БиХ. Прикупљање потписа грађана наставили смо у Удружењу „СНП – Избор је наш“ под називом Одбранимо себе, одбранимо Српску, дајмо свој потпис и издвојимо је из БиХ. У тим активностима смо прикупили преко 50 хиљада потписа грађана и у неколико наврата предали захтев Народној скупштини Републике Српске у којем се наводи наша иницијатива у вези с референдумом. Та идеја, о референдуму, иако је добро прихваћена од обичних људи, изненадила је, па и шокирала наше политичаре и стране факторе.
Зашто сам захвалан председнику Додику? Он је средином 2006. године, као премијер, изговорио чаробну реч, Референдум. Да Милорад Додик као премијер а онда и као председник Републике Српске није ушао у ту причу и активно радио на томе… ја бих за народ био лудак, који је трошио свој новац на бесмислице. Можда бих за себе био онај који задовољава своју страст, таштину. Председник Додик, својом активношћу, дао је смисао и наду тој идеји, страст је претворио у љубав и жељу да се вреди жртвовати за свој народ. Тада сам говорио и писао да ће Додик ући у историју српског народа или као велеиздајник или као један од најзначајнијих Срба у задњих сто и више година. У једној ТВ емисији сам за њега рекао да је модерни светски политичар који се служи преварама и обманама, јер таква је светска политика. И он се најбоље може носити са њом.
Можда је председник Додик управу, када је рекао једном опозиционом вођи да не разуме политику.
У политици, као и у животу, често није као што изгледа.
Додик је свесно, стратешки или спонтано, као одговор на ситуацију велемајсторски одиграо и 1997-1998. Тада је однос снага у свету био неповољан по српски народ. Запад је водио процес централизације БиХ и све што су радили, наметали одлуке и законе, било је штетно по Српску. Свакако да Запад није хтео неконтролисани рат. Мислио је да ће Милорад Додик водити процес самоукидања Републике Српске. Додик је преварио и оне анационалне људе, који су му својевремено помогли да дође на власт. Они су мислили да је њему до национализма, као до лањског снега. Кад оно… родољубље се примило код њега.
Сада српски родољуби треба да буду уз Додика.
Нема шта више да се чека, али то не значи да треба да срљамо. Однос снага у свету се мења. Русија има суперсонично оружје…
Опозиција нема снагу да сруши Додика. Најбоље решење је оно у којем би му народ пружио апсолутну подршку. И онда он љубављу народа и са мишљу да без великог грешника нема ни великог верника, учиниће све, ако треба и жртвовати се за добробит народа. Ако тако не буде чинио, народ ће га срушити пре било какве опозиције.
Можда је историјска улога председника Додика, да негује Републику Српску као моћно семе слободе које ће се проширити и на друге српске земље.
И као да га гледам у очи. Председниче Додик, српским родољубима, народу, у овом захтевном и сложеном времену нису важне ситнице и неће да се баве њима, јер би нас оне обузеле. Тако би заборавили на велике ствари за народ и мислили би да су нам велики циљеви недостижни. Народ хоће државу коју ће волети, а која би обезбедила и заштитила интерес српског народа и сваког појединца у њој. Шта ће и нама и нашој деци велика економска богатства ако она сутра изгубе свој идентитет и слободу. Знам да има људи који би за Вас таквог, који испуњава историјску улогу, и живот дали. Али знајте, да када би разочарали и изневерили народ, који Вам је дао љубав и поверење, да га у овим тешким временима водите, он би од Вас направио историјску личност, која би опомињала све будуће српске вође.
У уторак, 17.4.2018. у Банском двору, на меморијалној академији „Свако дете, небо на земљи“ приказан је програм који показује да Ви нећете одступити од позитивне историјске улоге, јер је све то урађено понајвише захваљујући Вама.
Нека ми буде допуштено да овом приликом наведем само неколико активности које је СНП – Избор је наш (www.plebiscitrs.org) организовао у протеклом периоду:
• Када су наши политичари причали добро о НАТО-у, ми смо водили кампању против њега, протестна шетња „Нећемо у НАТО, нећемо у рат“, перформанс „Бушење НАТО-а“…;
• Кад је Уставни суд БиХ укинуо химну и грб Републике Српске и када није било истакнутих српских застава, ми смо водили акцију „Химна, грб, застава – То смо ми, истакнимо наше заставе“. Током дужег времена грађанима смо делили огроман број застава.;
• Почетком августа 2008. најавили смо светску економску кризу, а после смо организовали акцију поделе великог броја садница уз поруку „Победимо кризу радом, радујмо се и радимо“.
2005. године сам изјавио да је Република Српска наша кућа, наше имање, а да свако најбоље управља својим имањем.
Мени ће остати у сећању реченица „Нисте свесни шта сте урадили за свој народ“.
Бањалука, 19. април 2018.
Председник СНП „Избор је наш“ Дане Чанковић
