Измештање Главне железничке 6 месеци пре рока – ЗАШТО СЕ ЖУРИ?

„Главна железничка станица није пункт који неко пројектује или одреди, па сада сви као мали мрави то поштујемо. Већина Београђана не може уопште да нађе и да лоцира Прокоп, не само путем аутобуса, него уопште у својим главама“.

Фото: Н1

Београд у историју шаље своју „Стару даму“, Главну железничку станицу, после пуне 134 године. Последњи воз напустиће је 30. јуна. Малена станица Топчидер већ је постала почетна за воз који спаја Београд и Бар, а сав остали саобраћај од 1. јула сели се на Прокоп.

Тек тада постаће јасно како ће измештање Главне железничке станице променити функционисање Београда.

Воз улази у станицу, а путници из њега излазе – сцена која ће на Савском тргу 2 у Београду живети још две недеље.

Туга међу путницима чија бројна сећања чува главна железничка станица.

„Мало је, како да кажем, сентиментално“, каже један грађанин.

„Навикла сам на ову станицу“, додаје једна грађанка.

А има и оних који не губе наду. Једна путница нам каже да се и даље нада да до тога неће доћи.

Ипак, у предузећу Инфраструктура Железнице подсећају да хоће.

Перони празни, прагови и шине полако урастају у траву. Овде се више неће чути звук пиштаљке и локомотиве, а после 134 године главна железничка станица из монументалног здања које је споменик културе одлази у историју.

Тачније, сели се у Прокоп, станицу „Београд Центар“, без станичне зграде и са четрдесетогодишњом амбицијом да постане београдски железнички чвор.

„Не може се очекивати ни теоретски, ни практично да све то буде завршено у неких годину дана колико се интензивно на томе ради… Средства су обезбеђена, предвиђено је да радови почну до краја ове године и да у наредне две године од почетка радова „Београд Центар“ добије нову, модерну саобраћајно-пословну зграду, онако како то изгледа у свим европским градовима“, каже Ненад Станисављевић из Железница Србије.

Струка упозорава да функционисање града, пак, подразумева и менталне мапе њених грађана.

„Главна железничка станица није пункт који неко пројектује или одреди, па сада сви као мали мрави то поштујемо. Већина Београђана не може уопште да нађе и да лоцира Прокоп, не само путем аутобуса, него уопште у својим главама“, наводи Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије.

Различити одговори и на питање – зашто се са измештањем журило шест месеци пре рока?

„Зато што је Инфраструктура железнице Србије све своје капацитете ангажовала да би се добило на времену и да би се пројекат који није завршен преко 40 година, што пре привео крају“, одговара Станисављевић.

„Зато што се многе ствари у Београду решавају по једном систему који бих ја, извињавам се на изразу, назвао „силовањем“ због пројекта Београда на води“, оцењује, с друге стране, Бојан Ковачевић.

Док се сав међународни железнички саобраћај сели у Прокоп, само путници који из Бара долазе у Београд први сусрет имаће са малом топчидерском станицом. До ње води тек једна градска линија, а благајна јој је двократно отворена, што је неприлика и за путнике из иностранства.

Током поподнева је, пак, играла улогу у стварању неких нових успомена и сећања.

Јелена Д. Петровић, Н1