Одбрана истиче чињеницу да је Недић сарађивао са Немцима из нужде, како би заштитио становништво.
Поступак рехабилитације генерала Милана Недића коначно је приведен крају после 12 одржаних рочишта, на којима је саслушано шест историчара.
Адвокат Зоран Живановић, правни заступник подносиоца захтева, одржао је завршну реч у Вишем суду. Пресуда би требало да буде писмено достављена предлагачима рехабилитације у року од месец дана. Уколико буде одбачен, подносиоци захтева имаће право жалбе Апелационом суду.
Пре уласка у судницу адвокат Живановић је за наш лист изјавио да очекује позитивну одлуку судског већа јер су, како је нагласио, све оптужбе на Недићев рачун неосноване.
– Он није одговоран за оснивање логора, страдање Јевреја и заплену њихове имовине. Све то смо доказали током поступка. Недићева једина кривица била је то што му је било драже да сачува живот 100 Срба него да има једног мртвог Немца – казао је Живановић.
Он је пред трочланим судским већем изјавио да је Недићева сарадња са окупатором била изнуђена, да је он био „сарадник из нужде” и да је два пута одбио да формира владу. Прихватио је да буде председник владе, како је речено, тек након што му је запрећено да ће Немци у Србију послати трупе из Хрватске, Бугарске и Мађарске.
– На самом почетку рата провео је 95 дана у кућном притвору и до краја рата је имао статус ратног заробљеника. Давао је све од себе како би избегао казнене експедиције које су прописивале да 100 Срба страда за једног убијеног Немца. После његовог састанка са Хитлером та казна је укинута – објашњавао је овај адвокат.
Недићев главни циљ, како је речено, био је да српски народ што мање страда, да сачува природно богатство од експлоатације, као и пољопривредне производе, како у Србији не би завладала глад.
Поновио је да његова влада није имала никакве везе са оснивањем логора на Старом сајмишту, јер је он отворен на територији Независне Државе Хрватске, уз њихово одобрење, и да је Недић инсистирао да у овом логору не сме да ради ниједан Србин.
Живановић је поменуо да је током Другог светског рата Србија збринула 420.000 избеглица из НДХ, са Косова, из Македоније и Војводине, којима су обезбеђени смештај, исхрана и школовање за децу. Основао је Завод за принудно васпитање младих, у који су смештани омладинци и омладинке старости до 25 година, који су, како је речено, на тај начин спасавани од смрти.
Недић је Београд напустио почетком октобра 1944. године, заједно са нацистима, али, како је рекао Живановић, Недић је и тада имао статус ратног заробљеника и кретање му је било ограничено.
Југославији је изручен почетком 1946. године, али, како је речено, није доказан основ његовог притварања, нити је у архивама нађено решење о његовом притвору.
Захтев за рехабилитацију Недића поднели су 2008. године Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић. Суђење је почело у децембру 2015. године, а прегледано је више од хиљаду докумената.
Овај процес први је поступак тог типа у коме је суд искористио право да позива сведоке, због чега су саслушани историчари који су тврдили да је Недић одговоран за бројне злочине у периоду своје владавине. Милан Недић је, према званичним извештајима, извршио самоубиство 4. фебруара 1946, скочивши кроз прозор истражног затвора. Као и на претходним рочиштима и данас су се испред суда окупили припадници комунистичких покрета који се противе рехабилитацији. Биле су присутне и јаке полицијске снаге.
Политика / Хронограф
