Александар Вучић је у краткој изјави новинарима после састанка у Бриселу рекао да данашњи разговори свакако нису били лаки и да постоје две ствари око којих су се договорили.
„Једна је да разговоре наставимо, да покушавамо да тражимо заједнички именитељ компромисног решења и друга ствар је да чувамо мир и стабилност у односима између Београда и Приштине“, рекао је Вучић новинарима.
Навео је да не би имао више ништа да дода, а ако у једној реченици може да каже, то је да би Албанци и Хашим Тачи желели да добију све и траже све за Албанце са Косова, док се Београд труди да пронађе компромисно решење у коме ниједна страна не би била унижена.
„Ја се, наравно, борим за Србију и српску страну у којој интереси друге стране не би били сасвим занемарени“, рекао је Вучић, додајући да позиција и разговори нису лаки за било кога.
Важно је да се разговара, да се сачува мир и решавају проблеми „за будућност, због будућности и да не би било сукоба каквих је било раније“.
На питање новинара да ли ће прихватити независност Косова, председник Србије Александар Вучић рекао је:
„Управо такав тип разговора имам на свакодневној бази — да ли ћемо постићи компромис, какво би било компромисно решење… Једино компромисно решење које нам нуде све косовске политичке стране, поготову Хашим Тачи и сви остали, јесте увек само признавање независне државе Косова. То тако не функционише“.
Морамо, додао је, да седнемо и да покушамо да и једни и други кажемо својим грађанима да морамо да постигнемо компромис о многим важним питањима.
„Ви не можете бити апсолутно задовољни, а ни ми не можемо бити апсолутно задовољни. Ако су обе стране једнако незадовољне, то би значило да можемо да постигнемо право компромисно решење“, поручио је он.
На констатацију новинара да је прошли пут договорено да се проблеми решавају на миран начин, али да је и поред тога дошло до неколико инцидената, Вучић је рекао да се разговарало о томе и да су данас предузете неке врсте „техничких корака“ како да се то спречава у будућности.
Он је нагласио да је његов посао да брине о безбедности Срба и да се успевало да се сачува њихова сигурност и безбедност.
На питање које даље кораке очекује што се дијалога тиче, Вучић је рекао да је питање тешко, а одговор још компликованији из простог разлога што је ситуација таква, и што је реч о проблему који постоји 150 година и више на различите начине…
„Али имате ли право да прекинете разговоре и све оставите емоцијама и страстима да решавају и све узму под своје — мислим да на то немате право. Зато је Србија одлучна да разговоре настави и када буду заказани ми ћемо те разговоре да наставимо у доброј вери и најбољој намери да до решења дођемо“, рекао је председник Србије и додао:
„А да ли ћемо до решења доћи… До тога да можемо да понудимо нашим друштвима некакво решење, то ћемо да видимо — нисмо близу тако нечему“.
Аналитичари: Све спремно за потписивање споразума
Према Немањи Дојчиновичу, саветнику председавајућег Балканског клуба МГИМО (Московски државни институт за међународне односе) , главно питање на састанку између Тачија и Вучића биће признање неког облика независности Косова.
Према његовим речима, признање Косова од стране државе са српске стране је немогуће без промене Устава Србије.
„Преамбула Основног закона каже да су Косово и Метохија саставни део Србије. За промену Устава, неопходно је одржати референдум“, додаје Дојчиновић.
Директор Центра за стратешке студије у Београду Драгана Трифковић изјавила је за РТ, да су Србија и албанске власти већ решили већину спорних питања у покрајини.
„Србија је у договору са албанским властима елиминисала готово све своје јавне институције у северном делу Косова, насељено претежно Србима, а локална полиција је повучена из надлежности Министарства унутрашњих послова Србије, те се придружила полицијским снагама у Приштини. Стране су се договориле о граници, које, међутим, у Београду, називају административном , а у Приштини државном“, напомиње Трифковићева у интервјуу за РТ.
Према њеним речима, међу последњим спорним питањима је стварање потпуно независних оружаних снага на Косову, као и области са српским органима самоуправе. Питање административно-територијалне аутономије, на којој живе Срби, претходно је договорено између Београда и Приштине. Међутим, последња обавеза још није испуњена.
Независност де факто
Драгана Трифковић је додала да су према речима Федерике Могерини, преговори између страна ушли у завршну фазу.
„Све је спремно за потписивање споразума, што ће значити признавање Косова као независне државе. У тексту документа неће бити назначено, али ће дефинитивно бити истакнуто да Београд неће спречити регион да се придружи међународним политичким институцијама, укључујући УН, НАТО и Европску Унију. То ће бити де факто признање „, сматра стручњак.
Истовремено, Трифковићева сумња да ће документ бити потписан на овом састанку, мада, према њеним речима, рад на тексту споразума траје већ два или три месеца.
Она додаје да пре потписивања текста документа, то вероватно неће бити објављено у албанској или српској штампи.
„Ако буде потписан, Вучић ће или покренути питање његовог ратификовања на референдуму или ће преузети одговорност на себе и покушати да добије његову ратификацију путем парламента. Међутим, јавни одговор на овај документ је непредвидив. Признању независности Косова се активно противи Српска православна црква, која је усвојила посебан меморандум у којем се наводи да Косово треба да остане део Србије. Против споразума је научна заједница у земљи, њена интелектуална елита“, додаје она.
Слично гледиште дели и шеф Центра за етнополитичке конфликте Института за Европу, Павел Кандел. Он сматра да је Вучић спреман да направи уступке како би земља могла да се придружи ЕУ.
„Приступање овом блоку једна је од главних тачака његовог предизборног програма на пролеће 2017. године“, нагласио је експерт.
Према Канделу, Вучић схвата да ће признање Косова као независне државе бити негативно примљено у друштву, те се стога не жури да потпише релевантне споразуме и да иде на референдум за промену Устава и признања покрајине као независне државе.
„Према анкетама јавног мнења, већина грађана Србије се залаже за придруживање ЕУ. Истовремено, исти људи нису спремни да жртвују Косово зарад чланства. И с обзиром на положај Српске цркве, која има много већи ауторитет у друштву, него Влада и председник, оштар корак ка признавању Косова може да изазове протесте великих размера, а који би створили претњу по владајући режим“, рекао је Кандел.
Међутим, како наглашава Трифковићева, чак и ако Србија призна независност Косова, то неће довести до потпуног попуштања у односима Београда и Приштине.
„Део албанских власти већ захтева од Србије територије Бујановца и Прешева. У Приштини сматрају да су та подручја део „Велике Албаније“, иако никада нису били део Косова“, резимира експерт.
РТС / Восток / РТ
