Руку на срце, штенци су неупоредиво забавнији од старих паса. Мали и слатки, несташни и радознали, немирни и трапави, купују нас за мање од тренутка! Није их тешко заволети на први поглед и то не треба додатно елаборирати. Зато их и има најмање у азилима. Сви би хтели маленог враголана кога ће научити нове „форе и фазоне“.
Чим мало „зађе у године“ пса је немогуће удомити. Људи се једноставно плаше да је болестан или да ће убрзо, пошто се са њим здруже, пас угинути. Реума, проблеми са видом, слухом, длаком, прекомерна тежина, проблеми су са којима нови власници нису спремни да се суоче.
Још једна заблуда која баца сенку на љубав према „маторцима“ је енглеска пословица „Не можеш научити старог пса новим триковима“. Иако се у свакодневном животу користи у другом контексту, њен буквални превод помало је увредљив.
Малчице наглув, слабовид и спор џентлмен у годинама можда неће моћи да научи екстремне команде и неће са истом енергијом трчати за тениском лоптицом као млади и снажни псић, али он свакако има још много тога да понуди свом власнику.
Врлина пса долази до изражаја онда када он, осим љубави, нема много тога још да пружи. Када више нема заједничког трчања по парковима и бацања фризбија док му се језик од помешаног умора са узбуђењем, не развуче до траве, тада схватате ко је заправо био ваш пас. Када зађе у године постане гунђав, предвидив и тром, али са старошћу дође још нешто много важније – поверење и захвалност које им можете видети у очима.
Можда му је вид слабији, али оно што му се тада, јасно као дан, види у погледу је да у свог власника гледа као у једину особу на целом свету – сапутника, старатеља, помагача, ослонац, једноставно као у правог и јединог пријатеља.
Љубав се гради, стиче и заслужује. Уколико сте добар власник, ви сте и добар човек, а о томе може да суди само онај стари мудрац који већ сатима дрема и уздише на истрошеном ћебету у ћошку.
Животиње.рс
