Одбранимо реке Старе планине вас позива на Конференцију за новинаре.

Одбранимо реке Старе планине вас позива на Конференцију за новинаре.

нестанак хиљада километара река
Стара планина/Фото: Милан Симоновић

Теме: „Најава великог протеста у Београду“; „МХЕ уништавају планинске реке: Каква је њихова даља судбина“; „Кога и зашто штити јавно предузеће Србијаводе“

Републичка Влада планира изградњу више од 60 дервационих мини хидроцентрала у заштићеној зони највећег парка природе у Србији, на Старој Планини. Тиме би се неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев, чиме би се променио изглед речног корита и околине. На тај начин би се извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста међу којима се налазе и ретке заштићене врсте које су пред нестанком, не само у Србији но и у свету (клен, поточна пастрмка, поточна мрена, ракови…). Други проблем изградње ових постројења на Старој планини је могућност да Пирот остане без снабдевања чистом пијаћом водом. Познато је да Пирот за снабдевање чистом пијаћом водом, једним делом, користи изворе (крупачко врело) који се напајају водом понорница са Старе планине. Земљиште на Старој планини је толико осетљиво, да би било какви радови у већем обиму на рекама могли да доведу до катастрофалних последица несагледивих размера, где би реке промениле свој ток и нестале, а извори пијаће воде у Пироту заувек пресушили.

О погубним последицама градње МХЕ, актуелним дешавањима у Ракити и планираним активностима ОРСП говориће:

Александар Панић, Десимир Деско Стојанов, Горан Гоци Токић и Александар Јовановић Ћута.

Јавно предузеће Србијашуме, које управља парком природе Стара планина каже да је највећи број хидроцентрала планиран у другој зони заштите, што је супротно уредби о заштити парка природе Стара планина у којој пише да су ЗАБРАЊЕНИ преграђивање водотокова и градња таквих објеката! Професор Ратко Ристић, стручњак за бујичне токове и декан шумарског факултета у Београду, сматра да држава није смела да дозволи овакав план. Завод за заштиту природе Ниш, такође је указао на катастрофалне последице по екологију изградњом ових објеката. У тежњи ка повећању електричне енергије добијене из обновљивих енергетских извора, Влада Републике Србије је одлучила да своје планинске реке искористи за производњу струје, изградњом преко 800 мини хидроцентрала на читавој територији Србије. Реке се захватају цевима чиме се мења изглед речног корита и саме околине. Држава изградњу мини хидроцентрала правда потребом за декарбонизацијом и чистом енергијом, док стручњаци из области енергетике и заштите животне средине сматрају да је штета по животну околину много већа од користи коју ће грађани имати од производње струје у оваквим постројењима.

Кућа људских права и демократије, Кнеза Милоша бр. 4

Четвртак, 22. новембар, с почетком у 12 часова